Умумий коидалар


-модда. Товарлар ва хизматлар. Товарлар (хизматлар) бозори



Download 441,08 Kb.
bet23/279
Sana21.02.2022
Hajmi441,08 Kb.
#68733
TuriКодекс
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   279
Bog'liq
Солик кодекси (янги тахрирда)

45-модда. Товарлар ва хизматлар. Товарлар (хизматлар) бозори
Табиатнинг ёки инсон фаолиятининг (шу жумладан интеллектуал фаолиятнинг) киймат бахосига эга булган ва реализация килиш учун мулжалланган хар кандай предмети товар деб эътироф этилади.
Товарлар деб, хусусан, электр энергияси, маълумотлар базаси, ахборот, интеллектуал фаолият натижалари, шу жумладан уларга булган мутлак хукуклар эътироф этилади.
Солик солиш максадида мулкий хукуклар хам товар деб эътироф этилади.
Номоддий хусусиятга эга булган, пулда ифодаланган бахога эга мол-мулкка каратилган ва ушбу мол-мулкдан мустакил равишда, унга боглик булмаган холда муомалада булишга кодир (олди-сотди шартномасининг объекти ёхуд шартномада ёки бошка тасдикловчи хужжатда курсатилган, ушбу мулкий хукукка эгалик килиш, ундан фойдаланиш хамда уни тасарруф этиш хукукига эга булган, уз мулкдоридан узга шахсга бошкача тарзда утказиш объекти булиши мумкин булган) фукаровий хукук объекти солик солиш максадида мулкий хукук деб эътироф этилади.
Мулкий хукуклар жумласига куйидагилар киради, чунончи: кредиторнинг карздорга талаб куйиш хукуки, хужалик жамиятининг устав фондида (устав капиталида) иштирок этиш улуши, кимматли когозлар, муаллифнинг (ёки бошка хукук эгасининг) интеллектуал мулк объектига булган хукуки, шунингдек хукукларнинг замирида ётган мол-мулк билан боглик, сотилиши ёки уз мулкдоридан узга шахсга бошкача тарзда утказилиши мумкин булган бошка турлари.
Ашёнинг узини утказмай туриб, мустакил муомалада булиши мумкин булмаган ашёвий хукукларга мулкий хукуклар сифатида каралмайди.
Божхона туловларини ундириш билан боглик муносабатларни тартибга солиш максадида божхона тугрисидаги конун хужжатларига мувофик товарлар жумласига бошка мол-мулк киритилиши мумкин.
Бошка шахсларнинг эхтиёжларини каноатлантиришга каратилган махсулотларни (моддий ёки номоддий) ишлаб чикаришга доир тадбиркорлик фаолиятининг турлари, шунингдек бошка шахслар учун бажариладиган ишлар солик солиш максадида хизматлар деб эътироф этилади.
Жисмоний шахсларнинг иш берувчи билан тузилган мехнат шартномаси доирасидаги фаолияти хизматлар жумласига кирмайди.
Бир хил хусусиятли асосий белгиларга эга булган товарлар (хизматлар) солик солиш максадида айнан ухшаш товарлар (хизматлар) деб эътироф этилади.
Товарларнинг айнан ухшашлигини аниклашда бундай товарларнинг ташки куринишидаги арзимас фарклар хисобга олинмаслиги мумкин.
Товарларнинг айнан ухшашлигини аниклашда уларнинг физик хусусиятлари, сифати, мулжалланган вазифаси, келиб чиккан мамлакати ва ишлаб чикарувчиси, унинг бозордаги ишбилармонлик обруси хамда фойдаланиладиган товар белгиси хисобга олинади.
Хизматларнинг айнан ухшашлигини аниклашда бажарувчининг (пудратчининг) хусусиятлари, унинг бозордаги ишбилармонлик обруси ва фойдаланиладиган товар белгиси хисобга олинади.
Айнан ухшаш булмаган холда, бир хил хусусиятларга эга булган хамда айни бир вазифани бажариш имкониятини берадиган ухшаш таркибий кисмлардан иборат булган ва (ёки) тижорат жихатидан бир-бирининг урнини боса оладиган товарлар ушбу Кодекснинг максадлари учун бир турдаги товарлар деб эътироф этилади.
Товарларнинг бир турдалигини аниклашда, уларнинг сифати, бозордаги мавкеи, товар белгиси, келиб чиккан мамлакати хисобга олинади.
Айнан ухшаш булмаган холда, тижорат жихатидан ва (ёки) бажарадиган вазифаси жихатидан бир-бирининг урнини босиш имкониятини берадиган бир хил хусусиятларга эга хизматлар бир турдаги хизматлар деб эътироф этилади.
Хизматларнинг бир турдалигини аниклашда уларнинг сифати, товар белгиси, бозордаги мавкеи, шунингдек турлари, хажмлари, ноёблиги ва тижорат жихатидан бир-бирининг урнини боса олиши хисобга олинади.
Товарларнинг муомалада булиш сохаси товарлар бозори деб эътироф этилади, бу соха харидорнинг (сотувчининг) бу товарларни Узбекистон Республикаси худудида ёки унинг худудидан ташкарида унча куп булмаган кушимча харажатларсиз олиш (реализация килиш) имкониятидан келиб чиккан холда белгиланади. Хизматлар бозори хам худди шундай тартибда белгиланади.

Download 441,08 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   279




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish