Укув кулланма (Магистрлар учун)



Download 1,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/71
Sana29.04.2022
Hajmi1,71 Mb.
#592650
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   71
Bog'liq
Окава сув маъруза Зокиров У.Т. Буриев Э С

Хmax қ qx Qmax , г/соат 
Хmax қ qx Qmax , г/соат 
бу ерда 
Qmax, Qмин
- соатдаги максимал ва минимал сув сарфи
qx 
- актив хлорнинг ҳисобли меъѐри, qx қийматни
қуйидаги кӯрсаткичларда қабул қилинади: 

механик тозалашдан кейин -10 г/м; 

тӯла бӯлмаган биологик тозалашдан кейин - 5 г/м;
 

тӯла биологик, физика-кимѐвий ва чуқур тозалангандан кейин -
3г/м.
 
Соатдаги хлор сарфи аниқлаш 
Cl 
max
қ ( 100 X
max
) / Z , г/соат 
Бу ерда Z – хлор охаги таркибидаги актив хлорнинг миқтори , 20%. 
Соатдаги хлор эритмасининг максимал сарфи 

эр
қ Cl
мах
/ K
эр
,
г/соат 
бу ерда 
Кэр
- хлор охагининг аралашма концентрацияси, 25 г/л. 
Актив хлор концентрациясини аниқлаш, 
K
акт
қ( Z K
эр
) / 100, г/л 
Газсимон хлораторларда хлорли сувнинг максимал сарфи, 
q
мах
қ Q
мах
/ K
акт 
, л/соат 
Шу ҳисоблиб топилган актив хлорнинг соатдаги сарфига 
асосланиб намунали хлоратор қурулмалари танлаб олинади. 
48 §. АРАЛАШТИРГИЧЛАР. 
Оқава сувларни бириктириш иншоатларига юборишдан аввал 
уларни хлорли аралашма билан обдон аралаштириш керак. Бунинг учун 
оқава сувларни тозалаш бекатларида аралаштиргичлар лойиҳаланади. + М 
ва+ 6.227 бандига биноан оқава сувларни хлор билан аралаштириш учун 


100 
барча турдаги аралаштиргичларни лойиҳалаш мумкин:хӯрпайган, паршал 
тарнови. Хӯрпайган аралаштиргичларни оқава сувларнинг секунтдаги 
миқдори 400 литрдан ошмаганда, паршал тарновини оқава сувларнинг 
миқдори кӯп бӯлганда ҳам лойиҳалаш мумкин. 
ХӮРПАЙГАН АРАЛАШТИРГИЧ. 
Хӯпрайган аралаштиргич бу - каналдан иборат бӯлиб, унинг 
ички қисмига шахмат тартибда тик ѐки 45
0
дан катта бурчак остида, сув 
оқимига қарама-қарши холатда тӯсиқлар ӯрнатилган. Бу тӯсиқлар канал 
қисми юзасини кичрайтирганлиги сабабли, оқава сувларнинг оқиш холатини 
ӯзгартиради ва натижада сувлар ӯрама оқим хосил қилади. Хӯрпайган 
аралаштиргичларнинг кӯп тарқалган турлари жадвалда келтирилган. 
Каналлар кесимининг юзаси торайганлиги сабабли, унинг хар 
бир торайган оралиғидаги босимнинг йӯқолишини қуйидаги ифода орқали 
аниқланади, 
h қ

(b v /2g ) , m 
бу ерда, 

Download 1,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish