Укув кулланма (Магистрлар учун)



Download 1,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/71
Sana29.04.2022
Hajmi1,71 Mb.
#592650
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   71
Bog'liq
Окава сув маъруза Зокиров У.Т. Буриев Э С

 
0,6
 
0,3 
0,6
 
0,46
5
 
4,02
 
2,82
 
0,15
 
0,11
 
0,08
7
 
0,073
 
 
«Паршал тарнови» туридаги аралаштиргичлар. 
ЖАДВАЛ 
Оқава сувларни 
Ӯтқазиш қуввати 
л/с 
Асосий кӯрсаткичлари, см 
в l1 l2 l3 А Б В 
5 – 110 
5 – 500 
25 
30 
132,5 
135 
60 
60 
90 
90 
78 
84 
55 
60 
22,5 
22,5 


102 
10 – 750 
10 – 1150 
20 – 1500 
50 
75 
100 
145 
157,5 
170 
60 
60 
60 
90 
90 
90 
108 
138 
138 
80 
105 
130 
22,5 
22,5 
22,5 
«Паршал тарнови» туридаги аралаштиргичлар. 
ЖАДВАЛ 
Оқава 
сувларни 
ӯтказиш қувва-
ти м3/сут 
Бӯғизинин
г эни , мм 
сув 
кирита-
диган 
қувур эни, 
мм 
Паршал 
тарнови 
узунлиги,м 
Аралаштирг
ичнинг уму-
мий узунли-
ги, м 
босим йӯқо-
лиш қиймати, 
h, м 
1400 – 4200 
4200 – 700 
7000 – 32000 
32000 – 80000 
80000 – 160000 
160000- 280000 
230 
230 
500 
1000 
1000 
1500 
300 
450 
600 
900 
1200 
1500 
5,85 
5,85 
6,1 
6,6 
6,6 
7,1 
7,17 
9,47 
13,63 
13,97 
14,97 
15,3 
0,1 
0,14 
0,2 
0,2 
0,34 
0,35 
49 § БИРИКТИРИШ ИНШОАТЛАРИ. 
Бириктириш иншоатлари оқава сувлларни хлор билан узаро мулоқатда бӯлишини 
таминлайди. Бириктириш иншоатлари сифатида горизонтал, тик, радиал 
тиндиргичларни лойиҳалаш мумкин. 
Иншоатнинг умумий ҳажмини аниқлаймиз, 
Wб қ qw х t , м3 
бу ерда 
qw
- соатдаги оқава сувнинг максимал сарфи, м3/соат; 
 t
- хлорни оқава сув билан узаро мулоқатда бӯлиш вақти, со- 
ат, 0,5 соатга тенг. 
Горизонтал бириктириш иншоатининг узунлиги, 
Lқ V.t қ (v.60.t ) /1000 , m 
бу ерда v - оқава сувнинг иншоатдаги оқиш тезлиги, м/с, Vқ10м/с; 
Кӯндаланг кесим юзаси
F қ Wб / L , м 
Иншоатнинг эни, 
B қ F / L , м 
Аниқланган қийматлар асосида намунали бириктириш иншоати танланади 
ва бириктириш иншоатининг сони аниқланади, 
n қ Wб / qw 
бу ерда 
qw
- битта бӯлимининг оқава сувларни ӯтказиш қуввати,
м/соат; 
Тик бириктириш иншоати танланганда унинг диаметрини қуйидаги ифода орқали 
аниқлаймиз, 


103 


Hn
w
4
, m 
бу ерда 

- ишчи қисмининг баландлиги, м. 
Эслатма: бириктириш иншоатлари сифатида квадрат шаклидаги тик тиндиргичлар 
қабул қилиш мумкин, қуйидаги қийматларда 12х12 ҳажмиқ144 м3 ѐки 14х14 ҳажмиқ 200 
м3. 
Бириктириш иншоатларида тутилган чӯкиндиларнинг миқдори аниқланади, 
W
чук
қ (a. Q ) /1000 , m
3
/ cут 
бу ерда
 Qсут
– оқава сувнинг суткадаги максимал сарфи, м3/сут; 

- ҳар бир метр куб оқава сувдаги чӯкадиган чӯкиндилар
миқдори, механик тозалашдан кейинги оқава сувда
aқ1,5 л/м3, биологик тозалашдан кейин (аэротенк ва 
биофильтда) aқ0,5 л/м3. 
Чӯкиндиларнинг намлиги 98% га тенг. Бириктириш иншоатлари 
лойиҳаланганда иккитадан кам бӯлмаслиги керак. 
50.§ МЕХАНИК СУВСИЗЛАНТИРУВЧИ ИНШОАТЛАР ВА ЧӮКИНДИЛАРНИ 
ТЕРМИК +УРИТИШ. 
Чӯкиндиларни лойқа майдонларида қуритиш учун кӯпинча катта майдонлар 
талаб қилинади. Шунинг учун кейинги пайтларда чӯкиндиларни механик сувсизлантириш 
усуллари қӯлланилмоқда ва буларга қуйидагилар киради: 
вакуум фильтрлар; 
центрафугалар; 
фильтр пресслар. 
Вакуум-фильтирлада 80%, варрақлий фильтрларда 90%, фильтир прессда 98% ва 
тебранма 
фильтирларда 
60-70% 
гача 
чӯкиндилар 
тартибидаги 
сувлар 
сиқиб 
чиқазади.Фильтирларнинг турлари танланганда уларнинг иқтисодий томони ва 
чӯкиндиларни кейинги иншотларда ишлов бериш усулига ѐки улардан нима мақсадда 
фойдаланишни этиборга олган холда аниқланади. 
Чӯкиндиларни сувсизлантиришда вакуум фильтирлар бошқаларга нисбатан кенг 
тарқалган Бу қурулмаларда амалда барча турдаги чиқиндиларга ишлов берса бӯлади.Вакуум
фильтирлар тузилиши бӯйича қуйидаги турларга булинади: тасмалий ,гардишлий ва дӯмбра 
устига газлама тортилганлари. Дӯмбралийси ӯз йӯлида газламалари силжийдиган ва 
силжимайганига бӯлинади
Кейинги йилларда дӯмбра устидан тортилган газламаси силжийдиган вакуум 
фильтирлар кенг қӯлланмоқда Бу фильтирларда газламаси регенерациялаш тӯхтовсиз амалга 
оширилади. 
Дӯмбра устидаги газламалари силжийдиган фильтирларда регенерациялаш 
тугуни мавжутдир (6. .Расм).^Фильтирлаш газламанинг устки қисмида хосил бӯлган 
қуйқиндини охирги пуфлаб юкни туширувчи ғилдиракчадан ӯтгандан сӯнг уни пичоқ 
билан қирқиб олади. Газлама пичоқдан ӯтишидан олдин ғилдракчадан чиқадиган ҳаво 
билан пуфланади. Шунданг сӯнг газлама икки томонидан ювилади ва айланадиган 
чӯтка билан тозаланади,қувур тешигидан чиқадиган сув билан қӯшимча ювилади. 


104 
Ювилган сувлар канализация тармоқларига юборилади ва қайтарадиган ғилдиракча 
ѐрдамида газлама дӯбра юзасига қайтарилади ва фильтирлаш давом эттирилади. 

Download 1,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish