Уч бурчак ёғоч фермани ҳисоблаш ва лойиҳалаш


Юкларнинг биринчи жамланишига ҳисоблаш



Download 1,97 Mb.
bet4/21
Sana05.03.2020
Hajmi1,97 Mb.
#41605
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21
Bog'liq
1 курс иши УК Ёғоч конструкциялари (2)

2.1. Юкларнинг биринчи жамланишига ҳисоблаш.


2.3-расм. Тўшаманинг ҳисобий схемаси

2.1.1. Хусусий оғирликдан тушадиган юкни аниқлаш.


2.1-жадвал. Томёпманинг хусусий оғирлигидан тушадиган юк



Элемент номи

gn, кн/м2

γf

g, кн/м2

Доимий юклар

1

Уч қатламли рубероид тўшама.

150

1,3

195

2

Иситгич (t= 50 мм

ρ=100 кг/м3)



50

1,2

60

3

Буғдан ҳимоя (1 қатлам рубероид)

50

1,2

60

4

Ишчи тўшама tн=25мм

ρ=500 кг/м3



125

1,1

137

5

Стропила 1м 10х5

ρ=500 кг/м3



25

1,1

27,5

6

Прагон 1м 20х8

ρ=500 кг/м3



80

1,1

88

7

Ферма оғирлиги 1 м2

80

1,1

88




Доимий юк жами










Вақтинчалик юклар

8

Қор




1,4







Тўлиқ юк жами

30,5




36,7

gn – том ёпманинг1 м2ига хусусий оғирлигидан тушадиган меъёрий юк.

γf – юк бўйича ишончлилик коэффициенти

g – том ёпманинг1 м2ига хусусий оғирлигидан тушадиган ҳисобий юк..

Тўшама тўсини энини B = 1 м деб қабул қиламиз. Хусусий оғирликдан тушадиган бир бирлик меъёрий ва ҳисобий юк qH и q мос тарзда тўшама тўсинининг бир метр узунлиги учун қуйидаги формулалардан аниқланади:

q = g ∙ B = 36,7 ∙ 1 = 36,7 кг/м.

qn = gn ∙ B = 30,5 ∙ 1 = 30,5 кг/м;


2.1.2. Қордан тушадиган юк


Ернинг 1 м2 горизонтал текислигига тушадиган қор юкининг меъёрларда белгиланган қиймати p0 = 180 кг/м2 га тенг.

Қор вазнидан 1 м2 юзага тушадиган ҳисобий юк том ёпма нишаби инобатга олинган ҳолда қуйидаги формула бўйича аниқланади:p* = p0 ∙ cosα.

Берилган учбурчак ферма учун бурчак α = 23° га тенг.

p* = p0 ∙ cosα = 180 ∙ 0,91 = 163,8 кг/м2

Қор вазнидан 1 м2 юзага тушадиган меъёрий юк том ёпма нишаби инобатга олинган ҳолда қуйидаги формула бўйича аниқланади: pn* = p* ∙ 0,7

pn*= p* ∙ 0,7 = 163,8 ∙ 0,7 = 114,66 кг/м2

Қордан тўсин узунлигининг 1 м ига тушадиган юкнинг меъёрий ва ҳисобий қийматлари pn ва p қуйидаги формулалардан аниқланади:

pn = pn* ∙ B = 114,66 ∙ 1 = 114,66 кг/м;



p = p* ∙ B = 163,8 ∙ 1 = 163,8 кг/м.

2.1.3. Мустаҳкамликка биринчи юклар жамланиши бўйича ҳисоблаш:


Кўндаланг эгилишга ишлагандаги мустаҳкамлик шарти:

, бу ерда и – тўшама тўсинидаги эгувчи кучланиш;

M – ташқи эгувчи момент;

W – ишчи тўшама кўндаланг кесими қаршилик моменти;

Rи – ёғочнинг эгилишга ҳисобий қаршилиги (Rи = 130 кг/см²);

mв – бинонинг эксплуатация қилиниши шароитига кўра конструкция гуруҳига боғлиқ ва намлик тартибини инобатга олувчи иш шароити коэффициенти.

Мазкур лойиҳада mв = 1 га тенг.

Мmax = (q + p) ∙ c²/8 = (36,7 + 163,8) ∙ 1,012²/8 = 25,36 кг∙м

W = B ∙ tn² / 6 = 1 ∙ 0,0252 / 6 = 1,04∙10-4 м³

 = 25,36 / (1,04∙10-4) = 2,438∙105 кг/м2 = 24,38 кг/см2

 = 24,38 кг/см2 < Rи ∙ mв = 130 ∙ 1 = 130 кг/см2.

Мустаҳкамлик шарти бажарилди.

2.1.4. Бикрликка юкларнинг биринчи жамланиши бўйича ҳисоблаш:


Бикрликка ҳисоблаш меъёрий юклар таъсирига олиб борилади:

f = 2,13 ∙ (qн+pn)∙ c4 / (384 ∙ E ∙ I) ≤ fadm=1/150 ∙ c , где

E – меъёрий қайишқоқлик модули (E = 1∙105 кг/см2 ёғоч учун);

I – кўндаланг кесим инерция моменти.

fadm – рухсат этилган эгилиш.

I = B ∙ tn3 / 12 = 1 ∙ 0,0253 / 12 = 1,3∙10-6 м4;

f = 2,13 ∙ (30,05 + 114,66) ∙ 1,049 4 / (384 ∙ 109 ∙ 1,3∙10-6) = 6,49∙10-4 м;

fadm=1/150 ∙ c = 1,012 / 150 = 6,75∙10-3 м,

6,49∙10-4 м < 6,75∙10-3 м,

Бикрлик шарти бажарилди.



Download 1,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish