У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги


bet101/193
Sana26.02.2022
Hajmi
#473026
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429 (1)

Топиш керак: 
ос —1
булгани учун 

ac\ 

-\ab\
(1)
булади. Чизмадан: 
а с
ва 
лв
векторларнинг йуналишлари бир хил 
булгани учун
АС -ОС-ОА,
(2)
АВ -ОВ-ОА,
(3)
(2) ва (3) ларни (1) га куйсак:
ОС- о А

ОА^, ОС

^ О В + О 
A
j,
ОС = -ОВ+-ОА,
ОС = -[6+в]

2
)
Энди шу кесмани иккита С ва D нукталар ёрдамида тенг уч 
булакка булайлик. 
О
ихтиёрий нукта. 
о с
ва 
ad
векторларни 
ОЛ = а у ОВ

Ь
векторлар оркали ифодаланг (10-чизма).
Берилган: [АВ], 
ол = 
а, 
ов = ь,лс = -лв
Топиш керак: 
ос~1 
Е ч и ш : шартга кура:
АС
1
— * ~3
АВ
АС -

АВ
(1)
учун
ав
ва 
а с
векторларнинг йуналишлари бир хил булган лиги
АС -ОС-ОА,
(2)
АВ = ОВ-ОА,
(3)
183


(2) ва (3) ларни (1) га куйсак:
ОС-О А
= |^0Я-О4^
ОС = -ОВ+ -ОАу

3
ОС -
-( 
0В+20А
\
Зч 
h
ОС
=
Энди шу [АВ] кесмани С, D, Е,... нукталар ёрдамида тенг п та 
булакка булайлик. О — текисликнинг ихтиёрий нуктаси булсин (11-
чизма). 
ос
векторни 
ОА

а, ов = ь
векторлар оркали ифодаланг.
11-чизма.
Берилган: [АВ], 
о 
а
= а , 
ов^ь,
= -
Топиш керак: 
ос=?
Е ч и ш : шартга кура: 
= -

АВ

п
а с
ва 
а в
векторларнинг йуналишлари бир хил булганлиги 
учун
ж: 
=
о с
-
о а
,
(2)
АВ = ОВ-ОА,
(3)
(2) ва (3) ларни (1) га куйсак:


4. «Математика укитишда аналитик метод билан масалалар 
ечиш ва теоремаларни исботлаш» 
мавзусининг лойих,алари 
Модулнинг мавзуси ва максадлари
4.1-жадвал
Модулнинг номи__
Математика укитишда 
аналитик метод билан 
масалалар ечиш ва 
теоремаларни исбот­
лаш
Модулда!! к^зланган максадлар__ ___
Таълимий: Талаба аналитик метод билан масалалар 
ечишни тушунади ва теоремаларни исботлашни 
билади, математика укитишда индукция, дедукция 
методларини куллашни уддалайди, мактаб ва урта 
махсус 
математика 
курсида 
умумлаштириш 
тушунчаси ни татбик килиш да, яъни математик 
тушунчаларни умумлаштиришда, теоремаларни 
исботлашда, мисол ва масалаларни ечишда куллай 
олади, 
абстракцнялаш 
ва классификациялаш 
методларини 
амалда 
куллай 
олади, 
илмий 
издан иш методлари нин г укитиш жараёнидаги 
ах,амиятини хис кнлади ва бу методларнинг 
мазмун ва мохиятини илмий методик жихатдан 
мактаб ва урта махсус таълим муассасалари УКУВ_ 
чиларига етказиб б ер иш кун и км ас и хосил булади 
хамда амалда куллай олади.
Тарбиявий: 
Талабада аналитик метод, 
ма­
тематика 
укитишда 
индукция, 
дедукция, 
умумлаштириш, 
абстракцнялаш 
ва 
класси­
фикациялаш методларини мактаб ва урта махсус 
таълим 
муассасалари 
укувчиларига 
ургатиш 
оркали уларда материядаги мавжуд нарсаларнинг 
фазовий 
формалари 
билан 
улар 
орасидаги 
микдорий мун осабатл ар н и н г мазмунини очиб 
бериш хамда математика фанини урганишга 
булган кизикишларини тарбнялаш куникмаси 
шаклланади.
Амалий: Талабада аналитик метод, математика 
укитишда индукция, дедукция, умумлаштириш, 
абстракцнялаш ва классификациялаш метод­
ларини ургатиш оркали мактаб ва урта махсус 
таълим 
муассасалари 
укувчиларида 
амалий 
ахдмиятга эга булган мисол ва масалаларни 
ечишга булган татбикларини курсатиб, уларнинг 
шу сохадаги математик билимларини ошириш 
сохасидаги куникмаси шаклланади. 
___ ___
185


Модул ичидаги кичик модуллар номлари ва максадлари

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish