У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги



Download 11,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/193
Sana26.02.2022
Hajmi11,18 Mb.
#473028
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429

а
ва энининг узунлигини 
b
булса,
S - a » h
булар эди. У холда 
S = ^ 2 a *

=
а» 
Ъ 
булади.
Укитувчи: 
Агар шу тугри туртбурчак буйи 20 % га оширсак 
ва энини 20 % га камайтирсак-чи?
Укувчи: 
Узгармайди.
Укитувчи: 
Бу хулоса нотугри аналогия булади, чунки масала 
шарти буйича
х ~ а+ 0,2а; у = b

0 ,2 b ^ S ~ ху=(а+0,2а)( b-0,2b)= ab -
Q,Q4ab=0,96 ab
булади. Демак, тугри туртбурчакнинг юзаси 4% га 
камай ган.


3) ^ ^ = 
2
, чунки бунга сабаб ^ = 2 . Аммо бу аналогия нотугри.
Бу ерда укувчи lgl8. Ig9 
туташ символ эканлигига ахамият 
бер маган 
холда 
кискартирди. 
Вахо ланки, 
бу 
холатда 
+ Igl8 = lg(2.9) = 18 2 ^ е 9 ц 1е24 1е9 = 1е24 1 = 1 + 1е2 
ди
lg9 
1g9 
lg3 
Ig9 
lg 9
lg9 
Ig 9
4 )
Энди эса “Нукталарнинг геометрик урни аниклаш” га дойр 
топширикларни бажаришда аналогиядан фойдаланишни куриб 
чикайлик. Маълумки, планиметрияда:
Берилган кесманинг учларидан бир хил узокликда ётган 
нукталарнинг геометрик урни шу кесманинг уртасига туширилган 
перпендекуляр тугри чизикдан иборат булади.
Берилган тугри чизикдан бир хил узокликда ётган нукта­
ларнинг геометрик урни шу тугри чизикка параллел булган тугри 
чизикдан иборат булиб, уларнинг сони иккита булади.
Стреомстрияда бунга аналогия булган тасдиклар куйидагича 
булади:
Берилган кесманинг учларидан бир хил узокликда етган 
нукталарнинг геометрик урни шу кесманинг уртасидан утказилган 
перпендекуляр текисликдан иборат булади.
Берилган текисликдан бир хил узокликда жойлашган нук­
таларнинг геометрик урни шу текисликка параллел булган текис­
ликдан иборат булиб, уларнинг сони иккита булади.
Фазода (текисликда) АВ кесманинг учидан масофаларини 
квадратларининг 
айирмаси 
катьий 
буладиган 
нукталарнинг 
геометрик урни шу кесманинг уртасидан ^адиган перпендикуляр 
текислик (тугри чизик) булади.
Умуман, 
аналогия 
ёрдамида 
теоремаларни 
исботлашда. 
масалаларнинг ечиш усулларини излашда укувчилардан куйидаги 
билим, малака ва куникмаларга эга булиш талаб 
этилади:
берилган масала (ёки теорем а) га аналогия с и фат масалани 
танлаи олишни билиши;
танланган масала (ёки теорема)ни ечган (исботлаган) дан сунг 
тахлилни берилган масала (ёки теоремага) га кучира олишни 
билиши ва х к.
Масалан. 1) Томонларининг узунлиги мос равишда 

Download 11,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish