У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги


v = a*b*c формула ёрдамида хисобланади”  деган тасдик; аналогия булади. 3. Формулага караб нима деб езса буладими? Жавоб: Ха



Download 11,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/193
Sana26.02.2022
Hajmi11,18 Mb.
#473028
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429

v = a*b*c
формула ёрдамида хисобланади” 
деган тасдик; аналогия булади.
3. Формулага караб нима деб езса буладими?
Жавоб: Ха.
4. 
а+Ь=с
дан 
а2+Ь2=с2
ва булади. Шу хулоса ту грим и?
Жавоб: 
Йук-
5. 
(a+b)!^a+b; (a+b)2=a2+ 2 a b -b 2; (a+b)3=a3+3a2b+3ab2+b
2;
(а + Ь)* - а4
+ 4
а 2Ь + 
* а гЬ2
+ 4
abz +Ь
4...
Жавоб: 
Тугри.
Математикани укитишда аналогиядан фойдаланиш масаласи 
билан Д.Пойа, П.М.Эрдниев ва бошка математиклар шугулла- 
нишган.
Илмий изланишлар ва узок йкллик педагогик тажриба шуни 
курсатадики, аналогия — укувчиларнинг изланувчанлик коби- 
лиятини ривожлантиришда мухим урин тутиб, куйидаги холатлар- 
да аналогиядан фойдаланиш имкониятлари юкори хисобланади:
тушунча таърифини англанган холда тушуниб етишда;
фигура хоссаларини онгли равишда эгаллашда;
нукталарнинг геометрик урнини аниклашда;
Теорема (масала)ларни исботлашда;
Масала (теоремани)ни ечиш (исботлаш) усулларни излашда ва
Х-к.
Аналогияни юкорида санаб утилган имкониятларига алохида 
тухталиб утайлик. Бунинг учун “Планиметрия” курсида урганилган 
куйидаги гаърифларни караб чикайлик:
I.
Текисликда берилган бирор А нуктадан бир хил узокликда 
ётган нукталарнинг геометрик урни (нукталарнинг туплами) 
айлана
дейилади.
II.
Айлана марказидан утувчи 
ватар -
унинг диаметри 
дейилади.
III.
Энг катта ватар -
дойра
(айлана) диаметри дейилади ва х-к.
Юкоридаги 
санаб 
чикилган 
таърифларга 
“Стреометрия”
курсида куйидаги таъриф лар мос келади:
Ij.
Фазода берилган бирор А нуктадан бир хил узокликда ётган 
нукталарнинг геометрик 5фни (нукталар туилами ) сфера дейилади.
II >. Сферанинг марказидан утувчи ватари — унинг диаметри 
дейилади.
III). Шарнинг энг катта ватари - унинг диаметри дейилади.
134


Демак, юкоридагилардан куринадики, “Планиметрия” курсида 
берилган 

Download 11,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish