У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги


Ф ойдаланиладиган кушимча адабиётлар:[4, 7, 9, 14, 16,17, 19, 20, 24



Download 11,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/193
Sana26.02.2022
Hajmi11,18 Mb.
#473028
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429

Ф ойдаланиладиган кушимча адабиётлар:[4, 7, 9, 14, 16,17, 19, 20, 24,
25, 27, 29, 32, 35, 36, 38, 53, 54, 55, 58, 59].
141


БЕШИНЧИ КАТТА МОДУЛ
БЕ Ш И Н Ч И КАТТА М О ДУЛ Н И Н Г БИРИНЧИ
УРТА М ОДУЛИ
М АКТАБ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ 
М АТЕМ АТИКА КУРСИДА М АТЕМ АТИК М АНТИК 
ЭЛЕМ ЕНТЛАРИ
5Л-МАВЗУ. М атематик тушунча, таъриф , аксиома ва 
теоремаларнинг мантикий тузилиши, зарурий етарли ш артлар 
ва уларни таърифлаш хамда киритиш методикаси
К ичик модуллар:
1.Тушунчанинг фалсафий, психологик, педагогик ва дидактик 
мох^яти
2. Математик тушунча, унинг мазмуни ва хажми
3. Таърифланадиган ва таърифланмайдиган 
тушунчалар, 
математик тушунчаларни таърифлаш
4. Математик тушунчалар киритиш методикаси
5. «Математика укитиш методикаси фанининг предмети, фан 
сифатидаги унинг тараккиёт боскичлари, укув предмети сифатида 
максади, мазмуни” мавзусининг лойихалари
1. Туш унчани фалсафий, психологик, педагогик 
ва дидактик мохияти
Бизга «Педагогика» фанини урганиш жараёнидан маълумки, 
таълим— бу укитувчи билан укувчилар орасидаги онгли ва аник 
максадга томон йуналтирилган билишга дойр фаолият булиб, уни 
амалга оширишдан кузда тутилган асосий максад куйида- 
гилардан иборат:
укувчиларга давлат таълим стандарти 
оркали 
белгилаб 
куйилган билимлар системасини бериш;
математик билимларни бериш оркали укувчиларнинг мантикий 
фикрлаш кобилиятларини шакллантириш.
Таълим жараёнидаги бу икки максадга эришиш учун укитувчи 
томонидан укувчиларга ургатилаётган *др бир янги математик 
тушунча 
фалсафий, 
психологи к, 
педагогик 
ва 
дидактик
142


конуниятларга амал килган холда тушунтириши талаб эти л ад и. 
Агар хдр бир фанни, жумладан, математика фанини укитиш 
жараёнида бунга эришилса, укувчилар он гида билиш деб аталувчи 
психологик жараён хосил булади.
Фалсафа фанидан маълумки, билиш жараёни - бу жонли 
мушохддадан абстракт тафаккурга ва ундан амалиётга у™ш 
демакдир.
Бу борада академик Ю.М.Колягин «Тафаккур - инсон онгида 
объектив борликнинг фаол акс этишидир» - деб таъкидлаб утган 
эди[20].
Билишнинг таркибий кисми куйидагиларни уз ичига олади:
a) билиш субъекта - индивид, ижтимоий гуру.\лар, жамият.
b
) билиш объекти-олам (моддий ва маънавий объектлар)
c) билим
Юкоридагилардан кур и над и ки, билиш жараёни тафаккур 
килишга боглик булган жараён булиб, у иккита боскичда амалга 
оширилади:
1. 
Хиссий билиш. Бу сезги, идрок ва тасаввур оркали 
амалга ошадиган жараён булиб, инсоннинг х,иссий билиши унинг 
сезги, идрок ва тасаввурларида уз ифодасини топади. Чунки, инсон 
сезги аъзолари оркали реал дунё билан узаро алокада булади. 
Натижада, сезгилар оркали инсон онгида объектив борликнинг 
субъектив образи хосил булади.
Инсон онгига боглик булмаган холда мавжуд булган ташки 
объект (кузгатувчи) билан субъектнинг (инсон сезги аъзолари, асаб 
тизими) билан узаро таъсири натижасида хосил буладиган хиссий 
жараён сезгилар деб юритилади.
Таърифдан куринадики, сезгилар ёрдамида нарса, вокеа ёки 
ходисаларнинг баъзи бир хусусиятлари акс этади. Ана шу нарса, 
вокеа ёки хдцисанинг инсон онгида тулалигича акс этиш и идрок 
деб юритилади
Психолог ва физиолог олимларнинг илмий изланишлари 
натижасидан маълумки, ташки оламда мавжуд булган нарса, вокеа 
ва ходисалар инсон мия пустлогида сезиш ва идрок килиш оркали 
маълум бир из колдиради. Орадан маълум бир вакт утгач, бу излар 
жадаллашиши ва бирор нарса, вокеа ёки ходисанинг субъектив 
образи сифатида кайта тикланиши мумкин. Ушбу объектив 
оламнинг субъектив образининг маълум вакт утганДан кейин 
инсон онгида кайта тикланиш жараёни тасаввур деб аталади [49].


2. 

Download 11,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish