У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


Fap6  маънавияти бир-биридан фар  к



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Fap6 
маънавияти бир-биридан фар 
к, 
кдлсада, рухият жихатидан А. Бергсон фалсафаси орк,али бир- 
бири билан якднлашади. Жумладан, А.Бергсоннинг интуицияга 
берган бахоси Шаркдинг тасаввуф таълимотида хам учрайди.
1932 йилда А.Бергсоннинг «Ахлок, ва диннинг икки манбаи» 
номли асари нашрдан чикдци. Бу асарда Бергсон инсоният тари- 
хи ривожи тугрисидаги фикрларини баён этади.
Бергсон фикрича, инсон ва жамиятни биологик эволюция 
занжирига, табиий билимлар инсонни хайвонот оламидан ке­
либ чик^анини исботлагани учун кушиш керак эмас, файласуф 
учун бу хол иккинчи даражали рол уйнайди, чунки бунда 
ахлокдинг келиб чикдш сабабини билмай кдлиш мумкин. Олим 
фикрича, ахлок, «яширин» хусусиятга эгадир: чунки унинг мо­
хияти хакдкдтдан хам «яшириндир»; (уни урганувчи таткдк,отчи 
учун хам) унинг «яширинлигининг» сабаби унинг шакллари- 
нинг куплигидир. Шунингдек, ахлок, узгарувчан тугма хусусият-
1 Уша асар. 145-бет.
2 Уша асар. 239-бет.
3 Уша асар. 38-бет.
4 Уша асар. 354-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


га эга эмас. Шунинг учун хам ахлок инсониятнинг махсули 
сифатида талкин килинади, у «ижтимоий келишув» натижаси- 
дир.
Бергсон ахлокнинг «табиий куриниш»ига уз эътиборини кара- 
тади. Ахлокий нормаларнинг кандай килиб инсон онгида кабул 
Килиниши ва «шундай кабул килинганлиги» учун хам улар 
бажарилиши кераклиги уни кизиктиради. Урф-одат «стандарт», 
«яширин» ахлокнинг бир шаклидир. Ахлокий императив уни куп 
хужайрали биологик организмнинг инстинкта даражасигача олиб 
келиб куяди. Урф-одат индивид турмушини ижтимоий хаёт та- 
лабларига буйсундиради. «Жамият аъзолари, — деб ёзади Берг­
сон, — организмнинг хужайрасига ухшайдилар»1.
Шундай килиб, «яширин» ахлок тугма эмас, унинг келиб 
чикиши биологик хусусиятга эга, инстинктларга ухшаб кетади. 
Ахлокнинг манбаи «табиий»дир. Инстинкт билан ахлокнинг уму­
мий табиати биологикдир.
Диннинг мохияти хам «яширин»дир. Инсон каерда булса, 
уша ерда дин хам мавжуд. Динни хам инсон борлигидан ажратиб 
булмайди. Динда афсоналар, хикоялар, эртаклар жуда куп. Узи­
нинг вазифаси билан дин, Бергсон фикрича, поэтик тукима- 
лардан катта фарк килади, лекин биз уларга камрок ишонамиз 
(хакикат зарраси канча куп булса хам).
«Яширин» дин авлоддан-авлодга афсона тарзида утади, ай- 
рим диний акидалар фалсафий тизимлар томонидан ишлатила- 
ди; дин турли шаклга кириши мумкин. «Яширин» диннинг асоси 
Хам биологик характерга эгадир: келиб чикишига кура, у «хаётий- 
дир», вазифасига кура «амалийдир».
Бундан ташкари, «яширин» дин ва ахлокдан ташкари «зо\и- 
рий» дин ва ахлок бор. «Зохирий» дин ва ахлок, Бергсон фикри­
ча, «яширин» дин ва ахлок кандай вазифани бажарса, уша 
вазифани бажаради. «Зохирий» ахлок ва дин тараккиётга йул 
очади. Улар >фтасида муносабат мавжуд, улар бир-бирларини 
тулдирадилар, уларнинг муносабатини «ижтимоий мажбурлаш» 
ва «мухаббат жушкинлиги»га ухшатиш мумкин»2.
Дин ва ахлок замонда узгаришлар булаётган даврда «зохир 
булади». «Ахлокди кахрамонлар» ва «соф мистиклар» уларни 
узгартирадилар. Буюк шахсларнинг бундай фаолияти «хаётни 
ижод килувчилар» шаклида намоён булади. Шунинг учун хам 
дин ва ахлокнинг иккинчи томони «зохирий»дир, чунки бунда 
олам тузилишининг янги кирралари очилади, «хаётий жушкин- 
лик» сирлари кашф этилиб боради.
Инсоният тарихи билан борлик, табиат тарихининг фар куш 
томонлари хам мавжуд. Инсониятнинг узига хос томони шундан 
иборатки, инсонлар материянинг устидан хукмронликни уз

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish