У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

' Уша асар. 6-бет.
2 Уша асар.-98-бст.
www.ziyouz.com kutubxonasi


кулларига олдилар. Бу вазифани инсон интеллекта туфайли 
бажара олди. Интеллект «улик» материя крнунларини ишга со- 
либ, уларни хдётда ишлата олди. Бундай «\укмронлик»нинг 
окибати «техника» нинг вужудга келишидир. «Мистика механи- 
кага олиб келди», — деб ёзади Бергсон1. Мистика, ахлок,ий 
Кахрамонлик ва тафаккурнинг уринишлари, материя хукмрон- 
лигидан кутулиш учун булган ^аракатлар инсон борлигининг 
мохдятини хдмда хусусиятини очиб беради.
Бундай ривожланишнинг ижобий ок,ибатлари билан бирга 
салбий натижалари хдм мавжуд. Табиат устидан хукмронлик 
килувчи техник воситаларни уйлаб топиб, инсоният уни хусу- 
сий мулкка айлантирди. Бу мулкни бойитиш инсоният, давлат- 
лар уртасида келишмовчиликларга олиб келадики, унинг ок;иба­
ти урушлар билан тугаши мумкин: «...урушлар сабаби, — деб 
ёзади Бергсон, — жамоа ёки хусусий мулк. Инсониятнинг хусу- 
сий мулкка мойиллиги бор экан, урушлар мукдррардир»2. Уруш- 
ларни Бергсон табиат багрида ётувчи ёвузликнинг намоён були- 
шидир, дейди. Урушларни ташкилотлар тузиб, бартараф этиш 
мумкин. Миллатлар Лигасида Бергсон ана шундай кучни куради.
Бергсоннинг умумий фалсафий дунёкараши шулардан ибо­
рат. Унинг борлик тугрисидаги гоялари инсон тасаввурининг 
бойлигини, чукурлигини очиб бершига каратилган булса, ижти­
моий фалсафасида хдм узига хос ижобий томонлар мавжуд. 
Умуман, Бергсоннинг интуитив хдёт фалсафаси, янги вужудга 
келган фалсафий окимларга манбаа ролини уйнади.
СЁРЕН КЬЕРКЕГОРНИНГ ХРИСТИ АНЛИ К 
Э К ЗИ С ТЕН Ц И АЛИ ЗМ И
Сёрен Кьеркегор (1813—1855) Даниянинг Копенгаген шах,- 
рида тугилди ва умрининг охиригача шу ша^арда яшади. У 
оилада еттинчи фарзанд эди. Диний мухдтда вояга етади. ЬСьерке- 
горнинг отаси ёшлигида камбагал булиб, шунинг учун у худони 
айбдор килиб ёмонлайди. Кейинчалик бойиб кетиб, ёшлигидаги 
Килган хатоси туфайли умрининг охиригача пушаймон еб яшай- 
ди. Отасининг мана шу характери Кьеркегорга хдм таъсир кила­
ди. Меланхолия, чукур таъсирланиш, х,амда узини кузатиш ва 
хдракатларини катьий бах.олаш Кьеркегорнинг характерига хос 
хусусиятлар эди.
Кьеркегор зидциятли шахе эди. Унинг рух,ий хдлати доимий 
ва тартибсиз тарзда узгарарди. У тезда диний шуб^аланишдан 
фанатик эътикодга утар, узининг гоявий ракибларига карши 
катьий ташланар эди. У шундай инсон эдики, унинг шахсияти

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish