У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

1 Уша асар. 6-бет.
2 Уша асар. 53-бет.
3 Уша асар. 34-бет.
4 Уша асар. 34-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


эътироф этган аник, чегараларга эга эмас»1. Инсон субъекти, 
унинг танаси, объектларни кабул кдлиши, материя ва онг, 
Бергсон фикрича, «мохиятнинг куринишларидан биридир». Унинг 
ёзишича, «Материя бу образлар йигиндисидир, материяни к,абул 
кдлиш бу образларни бошкд образларга к,араб харакат кдлиши 
ёки муносабатидир»2. Бергсоннинг дунёк,арашига неоплатонизм- 
нинг таъсири кучли булган. Бергсон эмоция тугрисидаги назари- 
яни куллаб-кувватлайди. Бергсоннинг «образи» тасаввур махсу­
ли, ижодий фаолликдир. Бу фаоллик купрок, хиссиётга тааллук,- 
лидир.
Инъикосни Бергсон инкор кдлмайди, бу «образлар»нинг 
узига хос узаро таъсиридир. «Менинг танамни ураб турувчи 
предметлар, танам таъсир кдлувчи имконий таъсирлантирувчи- 
ларни инъикос кдлади»3. Шундай тасаввур билан нарсаларнинг, 
материя билан онгнинг «чатишиб» кетиши, Бергсон фикрича, 
«хаётий окдмда» материализм ва идеализмдан юк,орирок, туради.
Бергсон дунёк,арашининг умумий куриниши шундан иборат. 
Хаётни Бергсон билиш билан тулдирмок,чи булади. «Хаёт наза- 
рияси»ни у тасаввурлар ва мушохадаларни тахлил кдлиш билан 
очмок,чи булади. Демак, дунё асоси, Бергсон фикрича, онгдан 
иборатдир (ёки «мутлокдик», субъект онги «олий онгнинг» бир 
булагидир). У «булинмас узлуксизликдир», «жушкднликдир», 
ижодий имкониятга, узгарувчанлик ёки нисбий туррунлик к,оби- 
лиятига эгадир. «Онг ёки олий онг бу ракетадир, учган парчала- 
ри материя сифатида хар тарафга сочилади; шунингдек, онг 
ракетанинг сакданиб к,олганлигидир, парчалари йигилиб орга­
низм тузилади»4. Бергсон фикрича, субъект онги «олий онгнинг» 
махсули сифатида мияда жойлашади, мия куроли, борлик, шак- 
лидир. «Хамма... нарса ок,ади, онг хам миядан окдб чик,ади ва 
онгли фаолият мия фаолияти билан шаклланади. Хакдк,атда эса, 
онг миядан келиб чик,майди; лекин мия ва онг бир-бирига мос 
келади, мия — уз тузилишининг мураккаблигини, онг эса, уз 
уйгониши жушк,инлигини» аникдайди5. Вужудга келган хаёт узи­
нинг тарак,кдёт боск,ичларида, инсониятнинг ижтимоий-амалий 
борлигигача объектив табиий, моддий жараёнларга мослашиб 
яшайди. Дастлаб содда шаклда, бор нарсани танлаб истеъмол 
кдлиш шаклида, кейинчалик эса, материянинг объектив к,онун- 
ларига асосланиб, «сунъий» реалликни вужудга келтиради. Шун­
дай к,илиб, Бергсон фикрича, бундай фаолият фаолликнинг 
пассивликка таъсири натижасида содир булади.
«Хаётий жушкднлик» тугрисидаги таълимотини давом этти- 
риб Бергсон олий онг материяга сингиб, икки «кулга» булиниб

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish