У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


 Ницше Ф. Антихрист. М. 1991. С. 645



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Ницше Ф. Антихрист. М. 1991. С. 645.
www.ziyouz.com kutubxonasi


дир. Будцавийлик учун хохишлардан бутунлай воз кечиш уларни 
инкор кдгшшни англатмайди, балки хохишлар урнига хайратла- 
ниш, шодланиш хиссиётини илгари куяди. Буддавийлик худбин- 
ликни таргиб кдлмайди. Лекин рахм-шафкдт тугрисида гапиради. 
Рахм-шафк,ат рух ривожидаги энг зарурий ва дастлабки кддам- 
дир. Демак, инсондаги самовий хислатлар билан инсоний хис­
латлар бирга кушилиб — инсон комиллик даражасига етади, 
шунда сансара гардиши тухтайди, инсон такдирнинг юкорирок 
катламига йул олади.
Ницше инсон тугрисида фикр юритар экан, Дарвиннинг 
инсоннинг маймундан пайдо булган, деган фикрини танкид 
к,илади. Ницше буни бутунлай бошкача талкин килади. Унинг 
фикрича, маймунда такдид килиш одати бор. Инсон хам шу 
маънода бошка инсонларга такдид килади. Маймунда ижодкор- 
лик рухи йук, инсонда хам бундай куч тобора суниб бормокда. 
Демак, ижодкорлик рухи сустлашганда, инсон тубанлашиб ке­
тади. Масалан, хозирда иродаси буш одамларнинг ичкиликка, 
гиёхвандликка берилиб кетиши инсонни инсоний эмас, балки 
махлукдик хислатларини ривожлантириб юбормокда. Рухий 
покликка эса инсон факатгина нафсни тийсагина эриша олади. 
Бундай кучни Ницше ирода кучи, деб атайди. Бу оркали ташки 
мухитни хам узгартириб юбориш мумкин.
Шундай килиб, Ницше хар бир инсон калбида илохиёт 
зарраси бор дейди. Биз ахлокни тушунча сифатида эмас, хис- 
туйгулар асосида кабул килишимиз керак. Биз калб амри буйича 
яшашимиз керак. Ахлок мияда эмас, балки, калбда булиши 
керак, дейди Ф.Ницше. Инсонларнинг калби ифлосланиб, бе- 
килиб колган. Лекин барча ифлос окимлар мусаффо океан га 
бориб куйилади. Бу океан худодир. Бу океан тубида инсон узига 
панох топади. Хар бир инсон ахлокий дунёсининг ичида узини 
эркин хис килиб, калтис кадамлардан узини тийиши керак, 
комилликка интилиши керак.
Комил инсон булиш учун одамга бекиёс ирода кучи зарур. 
Купчилик уни тушуна олмайди. Виждон амри билан яшаш керак. 
Оламий ирода хар бир инсоннинг калбида бор, дейди Ницше. 
Калб нопок булса мослашиш юз беради. Унда инсон калб амри 
билан яшамайди. Узини покиза тутишга интилмайди.
У Дарвиннинг «мослашиш» назариясига кайтиб, «куч» ту­
шунчасини киритади. Ницше фикрича, ирода мустахкам булса, 
у мослашмайди. Биз купрок бошкаларнинг камчилигини сеза- 
миз, узимизникини эса англамаймиз.
Индивидуал ирода бирламчи оламий ирода билан бирлаша­
ди. Лекин одамлар иродани мушаклар кучи сифатида тушунади- 
лар. Лекин хайвонот оламида шер заифларни овламайди. Инсо­
ний олам хайвонот оламидан хам вахшийлашиб кетган. Пул, 
мансаб кучи юкори бахоланади. Ницше фикрича, хукмронликка 
интилиш инсонларнинг хаётий эхтиёжига айланиб бормокда. Бу
www.ziyouz.com kutubxonasi


э\тиёж хозирги жамиятимиз учун асосий макрадга айланиб 
Кол ган. Энг мослашувчи одам юкори мансабларда ишлайди. Ас- 
лида инсоннинг ирода кучини мустахкамлаш керак, дейди Ниц­
ше.
Ф.Ницше тартиб тугрисида хам уз фикрларини билдиради. 
Инсон адашмаслиги учун к,албида тартиб булиши керак. Биз 
«Авесто»га мурожаат кдлсак, одамлар бир-бирини яхши тушун- 
са, калби пок булса, уйида хам покизалик булади. Инсон, 
авваламбор, уз ичидаги ёвузликни енгиши керак. Шунда онг хам 
узгариб, ривожланиб боради, дейди Ницше.
Шундай килиб, Ницше фалсафий дунёкараши фалсафа та­
рихида узига хос «ходиса» сифатида урин тутади. Унинг инсон­
нинг рухий борлиги, иродаси, хокимиятга интилиш тугрисида­
ги гоялари XX аср ижтимоий хаётида катта рол уйнайди, хозир­
ги кунгача хам уз ахамиятини йукотгани йук-

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish