У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


 Ницше Ф. Сочинение в 2 т. Т. 2. — М., 1990. С. 817



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Ницше Ф. Сочинение в 2 т. Т. 2. — М., 1990. С. 817.
www.ziyouz.com kutubxonasi


«умидлар бизнинг энг яхши болаларимиздир», — дейди Ниц­
ше1.
Сокинлик Зардушт билан сузлашади. Сокинлик унинг тайёр 
эмаслигини айтади. Унинг к,албида х,али хотиржамлик хукмрон 
эмас, фикр сокинлиги, к,алб сокинлиги йук,.
Ницше юксак рух, ^акдда фикр юритади. Илохдй ру^ х,ар бир 
инсон рухднинг устозига айланиши зарурдир. Зардушт уз шогирд- 
ларини ташлаб кетади. Унинг шогирдлари уз йулларини муста- 
кдл топиб 
олишлари зарур, узларининг юксак рухд билан 
кушилишлари керак.
Айнан илохдй рух, инсонни эзгулик ва ёвузликнинг нариги 
томонига олиб борувчи йулни топишда ёрдам беради. Бу олам 
худо маконидир. Зардушт худоси бу юк,оридан назорат кдлиб 
турувчи ва инсонларни хатолари ва гунохдари учун жазолайди- 
ган худо эмас. Зардушт худоси бутунлай узгача худодир. У х,ар бир 
инсоннинг ру\ий к,албида яшайди. Инсоннинг рухдй к,алби бу 
худо эхромидир.
Шунинг учун х,ам Зардушт сузлаганда халкда «чин к,албим- 
дан», — деб мурожаат кдлади. Зардушт халойикда к,арата бун­
дай дейди: «Мен сизларга аъло инсон х,акдда таълимот кел- 
тирдим. Одам шундайин бир хющатдирки, ундан ошиб угмок, 
керак. Сиз ундан утмок, учун нима кдлдингиз?» «Мен шундай 
одамни севаманки, рух, ва к,алби озоддир. Зотан, униниг акди 
к,албининг ботинидир, к,алби эса уни х,алокатга етаклайди. Мен 
шундай одамни севаманки, унинг к,алби лиммо-лимдир, шу 
боис у уз-узини унутади ва бор мавжудотларни узига жо эта­
ди: ана шундай кдлиб, бор мавжудот унинг х,алокатига айла- 
нади»2.
Ницшенинг зардушт худоси к,адимги халкдарникидек к,отиб 
к,олган, узгармас, тухтаб к,олган худо эмас. «Янги ва эски битик- 
лар» номли булимида, Зардушт айтадики, худо амри абадий, 
узгармас сузлар эмас, балки улар инсон х,аракати учун, ишлари 
учун к,албида илох, алангаси ёниб турувчилар учун даъватдир3. 
Шундай кдлиб, Зардушт худоси аста-секин у билан бирга куши- 
лади. Лекин бу кушилиш охиригача тугамайди, чунки ^али 
Зардушт к,албида мутлок, хотиржамлик хукмрон эмас. Бу хддиса 
сокинлик билан унинг сух,батида як,к,ол намоён булади.
«Зардушт олимлар уйидан кетди», — деб ёзади Ницше. Улар 
оламга х,еч кдндай янгилик бермайдилар. Хакдк,атни очмайдилар. 
Ана шу \акдк,атни Зардушт х,ам излайди. Уни уз к,албидан топади. 
Х,акдк,ат йулида учраган ёлгон тусикдарни бузиб ташлайди. Киб- 
ру ^авога айланган ахлок,, иккиюзламачилик, лаганбардорлик, 
магрурлик, гердайганлик, худбинлик х;ак,ик,атга тусик, буладиган

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish