У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


матн тугрисида тушунчага эга булади (тушунишдан



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

матн тугрисида тушунчага эга булади (тушунишдан 
олдинги англаш); 
у узи яшаган шароитнинг, мухдтнинг (оила,
www.ziyouz.com kutubxonasi


жамият, давлат) ма\сулидир. Тушунишдан олдинги англаш даст- 
лабки фикрдир. Шундай килиб, дастлабки фикр ёлгон хукм 
булиши мумкин эмас, лекин у ижобий ёки салбий булиши 
мумкин.
Айнан шу ерда «тарихий герменевтика кулланилиши ке­
рак,— деб таъкидлайди Гадамер. — Хамма дастлабки фикрлар 
олиб ташланиши зарур, бу энг умумий талабдир»1. Гадамер фик­
рича, таомиллар, урф-одатлар, фикрлар, рефлексияга нисбатан 
инсон мавжудлигининг тарихий борликини ташкил килади. Улар 
копуний, зарурийдир. Уларнинг асоси объектив тарихий шароит 
билан бокланади. Вазифа бу таомилларни олиб ташлашдан ибо­
рат эмас, уларни англаш, 
инобатга олиш, мисол сифатида 
келтириш, тартибга солиш лозим. Гарчи олиб ташлаш зарур 
булса, ёлгон тасаввурларни олиб ташлаш зарур. Лекин ёлгон 
фикрларни билиш, салбий таомиллардан халос булиш учун 
татк,ик, килинаётган хабар, битик - матн, хддисалар билан дои- 
мий «мулокот» олиб бориш зарур, анъаналарни доимо саволга 
тутиш лозим.
Зотан, битиклар, хабарлар, хдцисалар, анъаналар, Гадамер 
фикрича, тажриба жараёнида билинадиган, утиб кетган нарса 
эмас; уларнинг узи биз билан мулокртга киришади, худци «у» 
сингари дастлаб тарихий герменевтика олдида анъана ва тарих 
уртасидаги мавхум зидциятларни олиб ташлаш, тарих ва уни 
билишдаги кдршиликни енгиш лозим. «Тирик анъана \аракати 
билан тирик тарихий татки кот фаол бирликни ташкил кила­
ди»2.
«Агар кимда-ким «уз услубининг объективлигини тан олса, 
узини тарихий шартланганлигини инкор килса, х,ар кандай тао- 
милдан озодлигини мутлаклаштирса, худди шу таомилларнинг 
катта таъсиридан халос булмайди, узи томонидан бу \ол назо- 
рат килинмайди...
Бу ерда «мен» ва «у» уртасидаги муносабатлар х,ам катта рол 
уйнайди. Ким рефлексия йули билан икки томонлама муноса- 
батларнинг иштирокчиси сифатида харакат килса, уларни узгар- 
тиради, ахлокий заруратлигини бузиб ташлайди»3.
Хакикатан, Гадамернингтаъкидлашича, инсон хдкикий дунё- 
нинг муайян хрдисаларини тушуниши учун ёки бирон-бир та­
рихий хужжатни талкин килиши учун (герменевтика термино- 
логияси билан айтганда), «матн»ни, маълум маънода «тарихий 
тушунишга» ёки «тушуниш ибтидосига» эга булиши шарт. У 
яшаётган ва харакат килаётган тарихий вазиятни 
англаши, 
ундаги «таомилларни» аниклаб олиши зарурдир, тарихий хдлат- 
ни тушунишга интилиши, мозийдаги ^одисаларни кандай содир

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish