У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Либман (1840—1914) 
илк бор «Кантга к,айтиш!» шио- 
рини урта га ташлаган файласуф хисобланади. Унинг фикрича
Кантнинг таълимотини тиклаш унинг тарафдорлари фикрини 
к,айта тиклаш орк^алигина амалга оширилиши мумкин. Ана шу 
фикрни Либман узининг «Кант ва эпигонлар» асарида ривож- 
лантирди (1865). Либман фикрича, Кант таълимотининг узига 
хос томони шундан иборатки, Кант «жон», «мия» ёки Лейб- 
ницнинг рухий «монада» тушунчасидан келиб чик,майди, улар-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ни уз фалсафасининг асоси килиб олмайди. У «онг» тушунчаси­
ни асос килиб олади. Кант узининг билиш сохасидаги таткдкрт- 
ларини аловдца индивиднинг ёки инсониятнинг онгини тахлил 
Килишга каратмаган, балки мавхум «онг» категорияси устида 
ишлаган. Демак, Либман фикрича, «онг» категорияси дунёни 
тушунишни биринчи шартидир ва хар кандай фан объектининг 
асосида ётади. Ана шу онг дунёси узининг ички — «имманент» 
шакллари оркали бошкарилади. Яъни калейдоскоп узининг май- 
донидаги буюмларни узида кандай акс эттирса, онг хам бутун 
борликни уз ички конуниятлари оркали акс эттиради.
Бирок Либманнинг Кантдан фарки шундан иборатки, унингча 
«нарса узида» хиссиётимизнинг объектив сабаби эмас, балки 
онгнинг ички (имманент) гояси бизнинг билиш дунёмизни 
узига мослаб тузади. Либман айтадики, «Бахор гули менинг 
онгим нуридан ташкари нима хам булар эди? Хеч нима!»
Либманнинг кейинги ишларида Кант фалсафасининг идеа- 
листик томони купрок ривожлантирилди. Кантнинг априор ту­
шунча тугрисидаги гояси Либман карашларида космик, мета- 
космик мазмун олди, дунёнинг асосий сабабига айланди.
Неокантчиликнинг физиологик идеализми. 
Либман Кантнинг 
фалсафасига кайтишни унинг идеалистик онтологиясидан ке­
либ чиккан холда даъват килган булса, ана шундай чакирик 
табииёт таткикотчилари томонидан хам булди. Бу асосан хисси- 
ётнинг ташки физиологияси хакидаги таълимотларнинг ривожи 
оркали юзага келди. Машхур физиолог олим Иоганн Мюллер 
(1801 — 1858) ташки хиссиётнинг узига хос энергияси конунини 
кашф килди. Мазкур конун буйича, хиссиёт — бу нарсаларнинг 
ёки таналарнинг ташки холатини, сифатини онгга етказувчи 
механизм эмас, балки хиссиёт — бу ташки сабаблар таъсир 
натижасида бизнинг асабларимиз оркали онгга борувчи сифат- 
лардир. Ана шу Мюллер томонидан кашф килинган конун XIX 
асрнинг иккинчи ярмида ривожлантирилиб кенг таркалди. Мюл­
лер конунига биноан, бир хил ташки таъсирлантирувчилар 
кузнинг турсимон кобигага таъсир этиб, нур (чирок) сифатида 
кабул килинади, терида эса иссикдик хиссиётини уйготади. Ва 
аксинча, турли таъсирлантирувчилар бир хил хиссиёт уйготиши 
мумкин. Худди ана шу кузатиш ва умумлаштириш табииётшу- 
нослар уртасида Кант билиш назариясининг субъектив-идеалис- 
тик томонига катта кизикиш уйготди. Демак, улар бундан хато 
хулоса чикардилар, яъни бизнинг хиссиётимиз, тажрибамиз 
факат бизнинг тузилишимиз махсулидир. Бизнинг ички холати- 
миз ташки таъсирлантирувчилар натижасида намоён булиши 
мумкин, лекин ташки олам объектларининг хакикий табиати 
хакида хеч кандай маълумот бермайди.
Бу гносеологик хулоса Кантнинг билиш назариясининг ф и­
зиологик талкини асосида кабул килинди. Буни янада аникрок 
кдпиб курсатган машхур физиолог Макс Ферворн булди. Унинг
www.ziyouz.com kutubxonasi


фикрича, ташк,и дунё «аслида бизнинг сезиш органларимиз 
оркали кабул килинувчи эмас, яъни хдссиётимиз оркали дунё­
ни адекват била олмаймиз».

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish