У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


Гадамер Г. Истина и метод. М., 1988. С. 9



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet119/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

1 Гадамер Г. Истина и метод. М., 1988. С. 9.
2 Гадамер Г. Истина и метод. М., 1988. С. 59.
www.ziyouz.com kutubxonasi


нидир, инсонни хдкикий рухдй мавжудот сифатида намоён 
кдлади, дейди.
Гадамер бу ерда, албатта, хдкдир. Фанга факдт фойдалилик 
нуктаи-назаридан муносабатда булиш керак эмас, хдр бир би- 
лимнинг ижтимоий-сиёсий а^ам и яти бордир. Фан уз чегарасини 
билиши зарур, у бетараф була олмайди, олим уз кашфиёти учун 
жавоб бериши керак, жамият олдидаги масъулиятини унутмас- 
лиги лозим. Инсон дастлаб «хусусийлик» хакдда эмас, ру^ий 
мавжудот сифатида «умумий»лик хдкдда уйлаши керак.
Гадамер очикчасига, фан ёрдамида 
акд
оркали тарих дунёси- 
ни, хдётни билиб булмаслигини тан олади. Нимаики «хдётий 
булса ... хакдкдтдан х,еч качон предметли онг оркали, акл кучи 
билан хддиса мо^иятини билиши мумкин эмас. Хдётийлик — бу 
шундай хусусиятки, унга ташкаридан кириб булмайди. Аксинча, 
уни факат ичига кириб билиш мумкин»1.
Илмий методологияга карши Гадамер Аристотель ахлокига 
мурожаат килади. Ахлокий билимни, Аристотель таърифича, 
предметли билим деб атамайди, яъни билувчи узи очган далил- 
лар олдида турмайди. Аксинча, у бевосита узи билан \одиса 
таъсиридадир. Бу шундай нарсадирки, уни узи бажаради. Эсте­
тик кечинмалар, хдслар Гадамер фикрича, факат х,ис килина- 
ди, кайта тикланади.
Тарихни объектив, илмий услуб оркали билишни Гадамер 
инкор кдлади. Ф.Шлейермахернинг субъектавизмидан хдмда
В.Дильтей карашларидан узоклашади. Гадамер Шлейермахер ва 
Дильтейнинг субъектив психологизмини танкид кдлади, улар­
нинг (тарихий хдцисани, хдкматларни, матнларни ва х,оказо- 
ларни) дастлабки йуналишни аниклашдаги хдракатларини етар- 
ли эмас, дейди.
Гадамер фикрича, хакдкий тушуниш ма^сулдор муносабат- 
дир, бундай муносабат тарихни бевосита тушуниш жараёнини 
енгиллаштиради. Тарихшунос бир муаллиф асарини урганар 
экан, тарихий хдцисани тал кин килар экан, урганувчининг 
тасаввури, мулох^азалари доимо асар мазмунини, рух,иятини ай- 
нан акс эттира олмайди, деб хулоса килади, Гадамер.
Тушуниш бу уфкларнинг кушилиш жараёнидир, деб таъкид- 
лайди Гадамер. Талкин кдлувчи тарихий вазиятга кириш учун 
узлигини бироз унутиши лозим хдмда матннинг узига хослиги- 
ни тасаввур килиши зарур, шунда талкинчи учун янги кдрралар 
очилади.
Лекин бу нарсалар кандай амалга ошади? Дастлаб шуни 
англаш зарурки, таткдкотчи ёки тарихшунос матнни урганиш- 
дан олдин 

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish