Тупроқшунослик олий ў қ ув юртлариаро илмий-услубий бирлаш


тузининг кўплиги билан айниқса бошқа қатламлардан ф арқ қилади



Download 4,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/108
Sana13.07.2022
Hajmi4,33 Mb.
#785536
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   108
Bog'liq
Мелиоратив тупроқшунослик ҒАФУРОВА Л А

тузининг кўплиги билан айниқса бошқа қатламлардан ф арқ қилади.
Б у тузлар ёғингарчилик вақтида бир оз ювилиши мумкин, лекин ёз
ойларида яна ўрни қопланади.
П р о л ю в и а л ( к о н у с л и ) ш ў р л а н и ш ти п и - тоғ олди текис-
ликларига хос бўлиб, тог дарёларининг сйилмаларига тўгри келади.
М исол учун Тян-Ш ан, Памир, О лой, Копеттоғ тизимларининг остки
қисмлари бу типдаги шўрланиш билан қоплангандир. Д арёлар
тоғликлардан текисликка чиқиши билан унинг қияликлари (яъни
юқоридан пастга томон) камайиб боради ва ёйилиб оқади, ниҳоят
дарёлар конусдан чиқиши олдидан ўзи билан ҳар хил катталикдаги
шагалларни олиб келади текисликка яқинлашган сари бу жинслар
қумликлар билан алмашинади. Бу ж араён давом этиб дарё сувлари
оқими секинлашган сари қумликларни ҳам оқиши секинлашиб унинг
ўрнига оғирлашган механик таркибли элементларни олиб келиб
ётқиза бошлайди. Бундан ташқари Бэр қонунига мувофиқ дарёлар
ўзининг қияликларига қараб конусдан чиқиши билан ўнг томонини
емнриб оқади, бундай пайтда шу ж ойларда сизот сувлари ер ю заси­
дан узоқлаш ади. Дарё текисликка чиқиши билан, унинг қиялигини
пасайганлиги, оқимни секинлашиши натижасида дарё сувлари ту-
проққа фильтрация бўлиб, сизот сувларини ҳосил қилади, бу сув
ўнг қирғоққа қараганда чап қирғоқда ер юзасига яқин ж ойлаш ади
ва кунлар исиши билан тез ва кўп миқдорда буғланиш натижасида
бундай ерлар тез шўрланади. М исол учун, Олтиариқ, Ш еробод,
Ғузардарё, М урғоб, Тедж ен дарёларининг сув йиғилиши майдон-
ларда шўрланган жинслар кўп бўлиб, бу ерларда шўрланиш кескин
ортади, сизот сувларининг минерализациясини ўзгариши билан ту-
проқлар таркибидаги тузларни сифати ва миқдори ҳам ўзгаради.
Ш ўрланиш пролювиал ётқизиқларни четки қисмларида тўплана

Download 4,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish