Таянч иборалар:
тупроқ намлиги, тупроқнинг сув хоссалари,
нам сиғими, сув ўтказувчанлик, сув кўтарувчанлик, деградация, сув
шакллари, сизот сувлари, капилляр сув, сув баланси, сув режими.
ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
98
намлик тупроқдаги мустаҳкам бириккан (адсорбиланган) сув миқдорига
тўғри келади.
М а к с и м а л м о л е к у л я р н а м с и ғи м и (ММНС) (А.Ф.Лебедев
буйича) - молекуляр тортиш кучлари таъсирида тупроқ заррачалари юзасида
ушланиб туриши мумкин бўлган, яъни буш бириккан (парда) сувнинг юқори
чегарасини характерлайди. Максимал молекуляр нам сиғими асосан
тупроқнинг механик таркибига боғлиқ.
ММНС тупроқнинг муҳим тупроқ-гидрологик курсаткичларидан бири
ҳисобланади. Тупроқдаги мавжуд (фактик) нам миқдори билан ММНС ни
таққослаб ўсимликларга ўтадиган фойдали сув заҳирасини аниқлаш мумкин
бўлади. Фактик намлик ММНС га нисбатан кўп бўлганда фойдали сув
заҳираси кўп ва бу курсаткичлар тенг бўлганда эса ана шундай сув заҳираси
деярли булмайди.
К а п и л л я р н а м с и ғ и м и (КНС) - капилляр кайма (бевосита сувли
қатлам устида жойлашган тупроқ қатлами) чегарасидаги тупроқда ушланиб
туриши мумкин бўлган энг кўп миқдордаги капилляр-тиралган сув
ҳисобланади. Капилляр нам сиғими миқдори тупроқ Ғоваклигига ва
шунингдек сув билан туйинган қатлам, сизот суви сатҳидан қанчалик
масофада жойлашувига боғлиқ. Бу масофа қанчалик кўп булса КНС шунча
кам бўлади. Сизот сувлари ер юзасига яқин (1,5-2,0 м) бўлганда капилляр
кайма (тупроқ қатлами) юзасигача намланади ва капилляр нам сиғими энг
юқори (уртача қумоқ тупроқларнинг 1,5 м қатлами учун 30-40 фоиз) бўлади.
Сизот сувлари сатҳига кура КНС доимий эмас.
Э н г к а м н а м с и ғ и м и (ЭКНС) - сизот сувлари чуқурда жойлашган
шароитда ошиқча сув оқиб кетгандан кейин, тупроқда ушланиб туриши
мумкин бўлган капилляр-мваллақ намликнинг энг кўп миқдори ҳисобланади.
Энг кам нам сиғими атамасига дала нам сиғими (ДНС), умумий нам
сиғими (УНС) ва чекли дала нам сиғими (ЧДНС) тушунчалари тўғри келади.
ЧДНС термини агрономия амалиѐтида ва мелиорацияда кенг қулланилади.
Энг кам нам сиғими тупроқнинг механик таркиби, структура ҳолати ва
зичлигига боғлиқ. Оғир таркибли ва яхши структурали тупроқларда ЭКНС
30-35, қум тупроқларда 10-15 фоиздан ошмайди. ЭКНС тупроқнинг муҳим
гидрологик курсаткичи бўлиб, у билан тупроқдаги нам дефицити
(етишмайдиган нам) тушунчаси боғлиқ. Шунингдек, ЭНКС га кура Суғориш
ва шур ювиш нормалари, Суғориш муддатини белгилаш мумкин. Агар
Суғориш нормаси маълум қатламда ЭКНС га нисбатан кўп булса, сув
фойдасиз сарфланади, ошиқча сув эса тупроқнинг пастки қатламларига оқиб
ўтиб, сизот сувларини кўтаради. Энг кам нам сиғими ва тупроқнинг мавжуд
намлиги орасидаги фарқ тупроқдаги нам танқислигини ташкил этади.
Тупроқдаги энг мақбул сув режими шундай бўлиши керакки,
тупроқнинг ўсимлик илдизи тараладиган қатламидаги намлик ЭКНС дан 70-
100 фоизгача оралиқда сақланадиган булсин. Энг кам нам сиғимига қадарли
намланган тупроқ 1 м ли қатламининг бир гектаридаги фойдали нам заҳираси
миқдори, қум тупроқларда 700-1100 м
3
, қумлоқ, енгил ва урта қумоқ
Do'stlaringiz bilan baham: |