Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet133/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
148 
33-расм. Ботқоқ тупроқлар таснифи. 
22-жадвал. 
Ботқоқ тупроқларнинг кимѐвий таркиби 
10. 3.Қора тупроқлар ва улардан қишлоқ хўжалигида фойдаланиш 
Қора тупроқлар ўтлоқи-қора тупроқлар ва шўртобли тупроқлар 
комплекси билан бирга - 191 млн га ѐки МДҲ худуди тупроқларининг 
қарийиб 8,6% ини ташкил этади. Ер шарида тарқалган қора тупроқларнинг 
қарийиб 48,4% га тўғри келади. Бундан ташқари МДҲ нинг тоғли ўлкалари 
10,5 млн га қора тупроқлар майдони мавжуд. Қора тупроқлар тарқалган 
худудларда асосий тупроқлар билан бир қаторда, ўтлоқ-қора тупроқлар, 
ўрмон сур тусли тупроқлар, баъзи провинцияларда, булардан ташқари 
шўрҳоклар, шўртоблар, солодлар ва ботқоқ ҳам учрайди. 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
149 
34-расм. Қора тупроқлар таснифи 
35-расм. Қора тупроқларда гумусли қатлам қалинлиги бўйича тавсифи 
Қора тупроқлар зонаси деҳқончиликда яхши ўзлаштирилган бўлиб, бу 
ерда аҳолининг деярли ярми яшайди. Хайдаладиган ерларнииг 60% қора 
тупроқларга тўғри келади ва товар ғалланинг 80%, кунгабоқар, меванинг 
анча қисми шу ерда етиштирилади. Шунинг учун ҳам қора тупроқлар 
зонасида ерда атмосфера ѐғинлари ҳисобига кўпроқ нам тўплашга қаратилган 
комплекс тадбирларни олиб бориш муҳим аҳамиятга эга. Ердан тўғри 
фойдаланиш ўрмон ихота дарахтзорлари барпо қилиш, ерда кўпроқ қор 
тўплаш сингари тадбирлар тупроқни яхшилаш имконини беради. Кейинги 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
150 
йилларда ўрмон дашт зонасидаги ишқорсизланган ва подзоллашган қора 
тупроқларни охаклаш ва дашт зонасидаги шўртоб ерларга гипс солиш йўли 
билан тупроқларнинг унумдорлигини оширишга катта эътибор берилмоқда 
шўртобли қора тупроқларда ва шўртобли каштан тупроқларда одатдаги 
миқдорда чиринди бор, лекин у пастга томон кескин камаяди. 
шўртобларнинг В горизонтида чириндининг анча кўп бўлишига сабаб шуки, 
чиринди золь шаклида юқори горизонтлардан қуйига тушади. 

Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish