Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet136/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
153 
Шўрҳоклар, қабул қилинган тупроқлар систематикасига кўра: 
автоморф
– грунт сувлари чуқур жойлашган майдонларда ўзида туз 
ушланган жинслардан ва 
гидроморф
– минераллашган грунт сувлари 
таъсирида ҳосил бўлган шўрҳокларга бўлинади. Автоморф шўрҳоклар 
қуйидаги типчаларга: типик - қолдиқ, қайталанган ва тақирлашган; 
гидроморф шўрҳоклар эса - типик, ўтлоқи, ботқоқ, шорли (сор), лой-
вулқонли ва тепа-дўнглик типчаларига бўлинади. Яна шўрҳоклар шўрланиш 
химизми (типи)га қараб хлоридли, сульфат-хлоридли, хлорид-сульфатли, 
сульфатли, сода-хлоридли, сода-сульфатли, хлорид-содали, сульфат-содали, 
сульфат ѐки хлорид-гидрокарбонатли туркумларга ҳамда шўрланиш 
манбаларига кўра - литогенли, қадимий гидроморфли ва биогенли 
туркумларга ажралади.
Шунингдек, шўрҳоклар тупроқ профилидаги тузларнинг тарқалиш 
характерига кўра: устки, юзаки (агар тузли қатлам 0-30 см да тарқалган 
бўлса) ва чуқур профилли (агар бутун профил шўрҳоклар даражасида 
шўрланган бўлса) гуруҳларга бўлинади. Морфологик ташқи кўринишга кўра 
шўрҳоклар - майин, қатқалоқ, қора ва ҳўл гуруҳларга бўлинади. Қатқалоқ 
шўрҳокларнинг бетида юпқагина туз қавати (қатқалоқ) ҳосил бўлади ва бу 
қатқалоқ таркибида асосан хлорид тузлар (NaCl) бўлиб, сульфатлар оз 
учрайди. Майин шўрҳокларнинг устки қавати қуруқ, ғовак ва жуда майин 
бўлади, киши оѐғи осон ботади ва из тушади. Бу хилдаги шўрҳоклар 
таркибида асосан сульфатлар, айниқса Na
2
SO

кўп бўлади. Қора шўрҳокларда 
сода (Na
2
CO
3
) кўп бўлганлигидан тупроқ гумуси таркибидаги гумин кислота 
эрийди ва қора тус ҳосил қилади. Ҳўл шўрҳоклар таркиби асосан CaCl

ва 
MgCl

тузларидан иборат бўлади. 
Шўрҳокларда тарқалган ўсимликлар онда-сонда, якка-дукка тарзда 
ривожланган бўлиб, улар шўра ўсимликларини турлик ўринишларини 
намоѐн қилади (сертуз ва юқори осмотик босимли тупроқ эритмасида ҳаѐт 
кечиришга мослашган қорашўра, сарсазан, шўра, бурган, шувоқ, курмак 
кабилар) ва илдиз системаларининг чуқур кетиши ва кул моддасининг юқори 
миқдорда бўлиши билан фарқланади. Шўраларнинг айрим турларида кул 
элементларининг миқдори 20-30% ни ташкил этади. Кул таркибида хлор, 
олтингугурт, натрий элементлари кўпроқ учрайди. 

Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish