Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
119 
келадиган иссиқлик хисобига тупланади. Органик моддалар (гунг, ўсимлик 
қолдиқлари, ҳар хил чиринди кабилар) нинг чириши натижасида ҳосил 
бўладиган иссиқлик 
ѐпиқ 
грунт 
(парник 
хужалиги) 
шароитида 
сабзавотчиликда кенг ишлатилади. 
Қуѐш нурлари тупроқ юзасига сингдирилиб, иссиқлик энергиясига ўтади 
ва тупроқнинг пастки қатламларига бериб ўтказилади. Атмосферанинг ерга 
яқин қисми ҳарорати пастроқ булса, тупроқдаги тупланган иссиқлик 
атмосферага қараб ўтади. Ер юзасига тушаѐтган ва қайтаѐтган қуѐш 
нурларининг энергиясига кура тупроқ исиб-совийди. Тупроқ юзасига 
сингдириладиган ва ундан қайтадиган иссиқлик миқдори тупроқнинг ранги, 
структура агрегатларининг ҳолатига, тупроқнинг ўсимликлар билан 
сояланишига, намланишига ва бошқа омилларга боғлиқ. Тупроқ юзасига 
тушаѐтган қуѐш радиацияси миқдори жойнинг географик жойлашувига ва 
рельеф шароитларига, шунингдек, йил, кеча-кундўз давомида ўзгариши ва 
атмосфера ҳолати (очиқ ѐки булўтли бўлиши) сингариларга боғлиқ. 
Шимолий ярим шарда қуѐш радиациясининг умумий оқими шимолдан 
жанубга келган сайин ошиб боради. Ер юзасининг муътадил кенглик 
зонасида қуѐш радиацияси куннинг урталарида, ер текис юзасида минўтига 
0,8-1,5 кал/см
2
ни ташкил этади. 
2. 
Тупроқнинг иссиқлик хоссаларига
: тупроқнинг иссиқлик сингдириши, 
иссиқлик сиғими 
ва иссиқлик ўтказувчанлиги кабилар киради. 
Тупроқнинг иссиқлик сингдириши
- тупроқнинг қуѐш энергиясини қабул 
қилиб, сингдириш хоссасидир. Тупроқнинг бу хоссаси одатда Альбедо (А) 
курсаткичи билан характерланади. Тупроқ юзасига тушаѐтган барча қуѐш 
нури энергиясига нисбатан қайтарилаѐтган энергиянинг процент миқдори 
Альбедо (А) дейилади. Альбедо қанчалик кам булса, тупроқ қуѐш 
энергиясини шунча кўп сингдиради. Альбедо тупроқнинг рангига, 
намлигига, структура ҳолатига, тупроқ юзасининг текислигига ва ўсимлик 
қопламига боғлиқ (33-жадвал). Туқ тусли, гумусга бой тупроқлар оч туслига 
нисбатан ва нам тупроқ қуруқ тупроққа қараганда қуѐш энергиясини кўпроқ 
сингдиради ва Альбедо курсаткич паст бўлади. 
11-жадвал 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish