Tuproqshunoslikda gat texnologiyasi



Download 1,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/24
Sana17.10.2022
Hajmi1,27 Mb.
#853758
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   24
Bog'liq
portal.guldu.uz-Tuproqshunoslikda GAT texnologiyalar

Маълумотлар базаси
(МБ) (дата басе) бу аниқ қоидалар асосида ташкил 
этилган ва тасвирлаш, сақлаш ва бошқаришнинг умумий тамойилларига амал 
қиладиган 
маълумотлар 
жамланмасидир. 
Маълумотлар 
базасида 
маълумотларни сақлаш қоидалари хавфсизлик стандартларига ва 
бутунлигига амал қилган ҳолда марказлашган бошқарув асосида ташкил 
этилади. Бундай тизимда маълумотларнинг бир бирига қарама қаршилиги ва 
такрорланишининг олди олинади. МБсини яратиш ва ундан маълумотларни 
олиш тизими маълумотлар базасини бошқариш тизими (МББТ) ѐрдамида 
амалга оширилади. МБ бир ѐки бир нечта компютерларга ўрнатилиши 
мумкин ва маълумотларни олиш ва қайта жойлаштириш ўзаро бир ѐки бир 
нечта компютерлар орасида амалга оширилади. ГАТда асосан фазовий 


14 
маълумотлар сақланганлиги боис бу тизимнинг (МБсининг) бошқача номи 
Фазовий Маълумотлар Базаси (спатиал датабасе) деб аталади. 
 
Векторизатсияловчи
(веcторизер) – фазовий маълумотларни растр 
форматдан вектор форматга ўтказувчи (векторизатсия) дастурий восита. 
Картометрия 
(cартометрй) – карта бўйича ўлчаш. Картометрик 
кўрсаткичлар бир неча хил бўлиши мумкин, жумладан: узунлик ва масофа 
бўйича, майдон бўйича, ҳажм бўйича, бурчак ва бурчак катталиклари бўйича. 
Мавзули карталар бўйича ўлчаш ва ҳисоблаш ишлари махсус бўлимлар 
мавзули картометрия ва морфометрияда олиб борилади. 
 
Объект
– геоелемент деб аталувчи ва ўзида геометрия ва тематикани қамраб 
олган фазовий элементнинг белгиси. Ҳар бир обект 
обектлар синфи
га 
тегишли бўлади. 
Рақамлаштириш
бу қоғоз картадаги маълумотларни компютер файлига 
айлантириш жараѐнидир. 
Алоҳида мосламалар
(перипҳералс, перипҳерал, перипҳерал девиcес, 
перипҳерал эқуипмент, перипҳерал унит). Ташқи мослама, аппаратли 
таъминотнинг таркибий қисми бўлиб, асосий компютер блокидан ажралган 
ҳолатда бўлади. Алоҳида мосламаларнинг асосий вазифаси бу ГАТдаги 
маълумотларни тайѐрлаш, киритиш, сақлаш, босшқариш, ҳимоя қилиш, 
тасвирлаш ва алоқа каналлари орқали узатишдан иборат. Алоҳида
мосламалар туркумига рақамловчи сканерларни киритиш мумкин. 
Мосламалар гуруҳига графоқурилма, принтерлар, монитор ва бошқа 
қурилмаларни киритиш мумкин. Сақлаш ва архивлаш воситаларига ташқи 
дисководлар, стриммерлар, модем ва тўхтовсиз (барқарор) қувват таъминоти 
(УПС) ни киритиш мумкин. 

Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish