«tuproqshunoslik va agrokimyo»


Мавзу 2: Ўсимликларнинг кимёвий таркиби



Download 18,39 Mb.
bet56/83
Sana24.02.2022
Hajmi18,39 Mb.
#203959
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   83
Bog'liq
Tuproqshunoslik va agrokimyo majmua

Мавзу 2: Ўсимликларнинг кимёвий таркиби.
РЕЖА:
1. Ўсимликлар таркибида сув ва органик моддалар миқдори.
2. Ўсимлик таркибидаги минерал моддалар миқдори макро ва микроэлементлар.
3. Ўсимликларнинг сифатий кимёвий таркиби.
4. Озиқа элементларни ўсимлик ҳаётида аҳамияти
5. Ўсимликлар томонидан озиқа моддаларини олиб чиқилиши, табиатда моддалар айланиши ва баланси.


Таянч сўзлар
Ўсимликларни кимёвий таркиби, ҳосил сифати, ўсимлик таркибида сув ҳамда органик ва минерал бирикмалар, қуруқ моддалар, қандлар, крахмал, клетчатка, целлюлоза, пектин моддалар, углеводлар оқсиллар, макроэлементлар, микроэлементлар, қуруқ модда, илдизмева, органик бирикмалар, аминокислота валин, лейцин, изолейцин, троенин, метионин, цистидин, лизин, трипрофан ва фениланин, карбоксил гуруҳ, кул
Адабиётлар:
Ўсимликларни кимёвий таркиби ва ҳосил сифати ўсимлик таркибида сув ҳамда органик ва минерал бирикмалардан ташкил топган қуруқ моддалар миқдорига боғлиқ. Кўпчилик қишлоқ хўжалик экинларининг вегетатив органларидаги сув миқдори 70-95 фоизни ташкил этса, бу кўрсатгич уларнинг уруғларида 5 дан то 15 фоизгача бўлиши мумкин. Ўсимликдаги қуруқ модда билан сувнинг нисбати доимо бир хил бўлмайди у ўсимлик биологиясига, ёшига ва етиштирилган шароитига қараб ўзгаради. Донли экинлар донида 85-88 фоиз қуруқ модда ва12-15 фоиз сув бўлса, помидор ва бодрингда 4-8 фоиз қуруқ модда, 92-96 фоиз сув, илдизмеваларда эса бу кўрсатгичлар мос равишда 20-25 ва 75-80 ни ташкил этади.
Қишлоқ хўжалигида етиштирилаётган ўсимликлар қуруқ моддасининг 90-95 фоизи органик бирикмалар – оқсиллар ва бошқа азотли моддалар, углеводлар (қандлар, крахмал, клетчатка, целлюлоза, пектин моддалар) ва ёғлардан, ҳамда турли хил минерал бирикмалардан иборат
8 жадвал
Асосий қишлоқ хўжалик экинлари ҳосилини ўртача кимёвий
таркиби, % ҳисобида (Б.П.Плешков маьлумоти).

Экин тури




Сув

Оқсил

Хом протеин

Ёғлар

Крахмал қанд
ва бошқа углеводлар

Клетчатка

Кул

Буғдой (дон)

14

14

15

2,0

65

2,5

1,7

Жавдар (дон)

14

12

13

2,068

2,3

1,6

1,6

Арпа (дон)

13

9

10

2,265

5,5

3,0

3,0

Шоли (тозалан)

11

7

8

0,878

0,6

0,5

0,5

Маккажўхори

15

9

10

4,766

2,0

1,5

1,5

Нўхат (дон)

13

20

23

1,553

5,4

2,5

2,5

Ловия (дон)

13

18

20

1,258

4,0

3,0

3,0

Соя (дон)

11

29

34

16,1

27

7,0

3,5

Картошка

78

1,3

2,0

0,117

0,8

1,0

1,0

Қанд лавлаги

75

1,0

1,6

0,219

1,4

0,8

0,8

Хашаки лавлаги

87

0,8

1,5

0,1

9

0,9

0,9

Ғўза

80

1,0

6,0

8,514

35,0

5,5

5,5

Ўсимлик қуруқ моддасининг таркиби қуйидагича: С - 45, О- 42, Н-6,5 N-1,5 кул элементлари эса 5 фоизни ташкил этади.


Қишлоқ хўжалик экинлари ҳосилининг сифати унинг таркибидаги органик ва минерал бирикмаларнинг қандай миқдорда бўлиши билан белгиланади. Қанд лавлагининг сифати унинг таркибидаги қанд миқдори билан дуккакли экинларда эса тўпланган оқсил билан баҳоланади. Сабзавот ва полиз маҳсулотлари таркибидаги озиқ моддалар миқдори (9-жадвалда) келтирилган.
9 жадвал
Сабзавот ва полиз экинлари маҳсулотини ҳар 100 граммидаги озиқ
моддалар (А.А.Поковский маълумоти)


Экин
Тури

Кул


Оқсил

Углевод

Клетчатка

Органик
кислота

Витаминлар

А

В1В6

С

Тарвуз

89,5

0,7

9,2

0,5

0,1

0,10

0,04

7

Қовун

88,5

0,6

9,6

0,6

0,2

0,40

0,04

20

Қовоқча

93,0

0,6

5,7

0,3

0,1

0,03

0,03

15

Қовоқ

90,3

1,0

6,5

1,2

0,1

0,05

0,04

20

Бошқарам

90,0

1,8

5,4

0,7

0,05

0,02

0,06

50

Картошка

75,0

2,0

19,7

1,0

0,1

0,02

0,12

201

Помидор

93,5

0,6

4,2

0,8

0,5

0,80

0,02

38

Бақлажон

91,0

0,6

5,5

1,3

0,2

0,02

0,02

5

Кўк пиёз

92,5

1,3

4,3

0,9

0,2

2,00

0,02

30

Бош пиёз

86,0

1,7

9,5

0,7

0,1

Изи

0,05

10

Саримсоқ

70,0

6,5

21,2

0,8

0,1

Изи

0,08

55

Бодринг

95,0

0,8

3,0

0,7

0,1

0,06

0,03

10

Петрушка

85,0

3,7

8,1

1,5

0,1

1,70

0,05

150

Турп

88,5

1,9

7,0

1,5

0,1

0,02

0,03

29

Шолғом

90,5

1,5

5,9

1,4

0,1

0,01

0,05

20

Шивит

86,5

2,5

4,5

3,5

0,1

1,50

0,05

8

Чучук қалампир

92,0

1,3

4,7

1,5

0,1

1,00

0,06

150

Сабзи

98,0

1,3

7,0

0,8

0,1

1,9

0,10

5

Редиска

93,0

1,2

4,1

0,8

0,1

Изи

0,01

25

Исмалоқ

91,2

2,9

2,3

0,5

0,12

4,5

0,10

55

Ўсимлик ва унинг қуруқ массаси бир биридан таркибидаги элементлар турлари бўйича кескин фарқ қилади. Тирик ўсимликнинг асосий қисмини кислород ташкил қилади (10-жадвал).


10 жадвал
Ўсимликлар таркибидаги кимёвий элементларнинг ўртача
миқдори, % ҳисобида (Виноградов маьлумоти).



Кислород

70

Кобальт

2,10

Углерод

18

Алюминий

0,02

Водород


10

Натрий

0,02

Кальций

0,3

Темир

0,02

Калий

0,3

Хлор

0,01

Азот

0,3

Марганец

1,10

Кремний

0,15

Хром

5,10

Магний

0,07

Рубидий

5,10

Фосфор

0,07

Рух

3,10

Олтингугурт

0,5

Молибден

3,10

Мис

2,10

Фтор

1,10

Титан

1,10

Литий

1,10

Ванадий

1,10

Йод

1,10

Бор

1,10

Қўрғошин

0,10

Барий

0,10

Кадмий

0,10

Стронций

0,10

Цезий

0,10

Цирконий

0,10

Селен

0,10

Никель

5,10

Сурьма

0,10

Мышяк

3,10

Радий

0,10

Ўсимликлар куйдирилганда уларда қуруқ модданинг 5 фоизига яқин кул элементлари қолади. Ўсимликлар таркибидаги азот ва бошқа кул элементлари, ўсимликни биологик хусусиятига ва ўстирилган шароитига қараб, унинг турли қисмларида ҳар хил миқдорда бўлади. Масалан, ўсимлик илдизи, пояси ва баргларида кул элементлари, унинг уруғидагига нисбатан анча кўп бўлади. (11-жадвал)


Ўсимликлардаги азот миқдори ундаги оқсил билан узвий равишда боғлиқ,оқсил эса доимо уруғларда ва пишиб етилган ўсимликлар сомонидан кўра ёш баргларида кўплаб учрайди. Илдизмева ва туганакларга қараганда азот миқдори уларнинг поя ва палакларида кўп бўлади.
11 жадвал
Ҳар хил қишлоқ хўжалик ўсимликлари таркибидаги асосий озиқ элементларини ўртача миқдори, % ҳисобида
(М.П.Петухов ва бошқалар маьлумоти)

Download 18,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish