Тупрокшунослик


ТУПРОҚНИНГ КАРБОНАТЛИЛИГИНИ АНИҚЛАШ



Download 2,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/82
Sana24.02.2022
Hajmi2,93 Mb.
#232946
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   82
Bog'liq
tuproqshunoslik

ТУПРОҚНИНГ КАРБОНАТЛИЛИГИНИ АНИҚЛАШ
Узбекистоннинг купчиликтупроқлари серкарбонат жинслардан пайдо 
бўлганликларидан 
улар 
таркибида 
карбонатлар 
куп 
миқдорда
учрайди.Купчилик холларда уларнинг миқдори(СаСО3хисобида) 10-20%ни 
ташқил қилади.Тупроқ хосил бўлиш шароитлари ватупроқларнинг 
суғориладиган дехкончиликда фойдаланиш даврига боглик холдатупроқ 
қатлам лари бўйича уларнинг таксимланиши хар хил. Хали 
узлаштирилмаган ҳамда янгидан узлаштирилган ерларда карбонатлар 
қатлам лар бўйича деярли бир хил миқдорда таксимланган бўлиб,кадимдан 
суғорилиб келинаётган ерларда эса улар устки қатлам лардан пастки қатлам 
ларга ювилиб тушиб бир метрдан пастрокда тупланиб карбонатли 
иллювиал қатлам ни хосил қилган.Тупроқда органиқ колдикларни 
парчаланиши,минералларни нураши каби жароёнларни руй бериб туриши 
ҳамда эриган холдаги карбонатли бирикмаларни суғориш сувлари билан 
келтирилиши туфайлитупроқ устки қатлам лари карбонатлар билан 
таъминланиб туради.Тупроқларни серкарбонат бўлиши сингдирувчи 
комплексни Са ва Mg билан туйинишига,Тупроқ эритмасини ишкорий 
реакцияга эга бўлишига,айрим анионларни кальций билан сувда ёмон 
эрийдиган 
бирикмаларни 
хосил 
қилишига(айникса 
фосфатларни),миробиологик 
жароёнларни 
жадаллашувига 
сабаб 
бўлади.Шунинг 
учун 
ҳамтупроқдаги 
карбонатлар 
миқдорини 
аниқлаштупроқни 
асосий 
физик-кимёвий,механиқавий 
хоссаларини 
белгилашда мухим аҳамиятга эга.Тупроқдаги карбонатларни аниқлаш 


157 
уларни хлорид кислота билан парчалашга асосланган бир неча усулларда 
бажарилади.Бўлар ичида ацидиметрик усул купрок кулланилади. 
ТУПРОҚНИНГ КАРБОНАТЛИЛИГИНИ АЦИДИМЕТРИК УСУЛДА
АНИҚЛАШ 
 
Бу усултупроқдаги карбонатларни хлорид кислотасининг 
суюлтирилган эритмаси билан парчалашга ва бир сўтка тиндиришга ҳамда 
богланишдан ортиб қолган хлорид кислотасини натрий ишкори билан 
титрлашга асосланган. 

Download 2,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish