Тупрокшунослик


Кальцийни трилон усулида аниқлаш



Download 2,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/82
Sana24.02.2022
Hajmi2,93 Mb.
#232946
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   82
Bog'liq
tuproqshunoslik

Кальцийни трилон усулида аниқлаш 


146 
Трилон (этилендиаминтетрасирка кислотанинг натрийли тузи) кўпинча 
икки ва уч валентли катионлар билан сувда эрийдиган комплекс 
бирикмалар ҳосил қилади. Бу усулдан фойдаланилганда кальций иони 
билан ранг берувчи мурексид индикатори ишлатилади. 
Ишнинг бажарилиши: 
1.Тайёрланган сўримдан пипетка билан 25-50 мл олиб, 250 мл ли 
конуссимон колбага солинади.Сурим хажми дистилланган сув билан100 мл 
га етказилади.
2.Колбадаги сурим устига бир бўлак конго қоғози ёки унинг 
кристалидан солиниб эритма кўк бинафша рангга киргунча хлорид 
кислотанинг (НС1) 1:1нисбатда суюлтирилган эритмасидан томизилади. 
3.Аралашма муҳити кислотали бўлгандан сўнг унинг устига ўювчи 
натрий (NaOH) нинг 2 нормалли эритмасидан 5 мл қуйилади. Колбадаги 
суюқликни бир оз чайқатиб, устига 3-5 томчи мурексид индикаторидан 
томизилади. (Мурексид кристалл ҳолда бўлса, жуда озгина қўшилади).
Индикатор кушилгач кизил рангга ўтган аралашма бинафша ранга ўтгунча 
трилон Б нинг 0,05н эритмаси билан титрланади. 
Кальцийнинг миқдори қуйидаги ифода билан хисоблаб топилади. 
а х С х Е х 100
Х = 
М х Н
Бу ерда: Х – кальций миқдори, %; 
а – титрлашга кетган 0,05н трилон Б миқдори, мл; 
С – 0,0002;(1мл 0,05н трилон Б га тугри келадиган кальций 
миқдори,г;
Е – сувли сўримнинг умумий ҳажми, мл; 
М – анализ учун олинган сўримнинг хажми,мл;
Н – тупроқ оғирлиги, г; 


147 
Керакли жихозлар:колба,пипетка,штатив,бюретка. 
Керакли реактивлар: 1:1нисбатда суюлтирилган НС1, 2н NаОН,трилон 
Б(0,05н),Конго,мурексид.
Магнийни аниқлаш 
Барчатупроқларда 
кальций билан биргаликда магний ҳам 
мавжуд.Унинг карбонатли,хлоридли ва сульфатли тузлари оз миқдорда 
бўлганда ҳам ўсимликларга салбий таъсир курсатади. Магнийни 
аниқлашнинг ҳам оғирлик ва хажмий усуллари мавжуд бўлиб,улар ичида 
хажмий усулдан купрок фойдаланилади.Хажмий усул натрий гидрофосфат 
ва трилондан фойдаланилган холда бажарилиши мумкин.Магнийни 
аниқлашда кальций чукмасини фильтрлаш ва ювишдан йигилган 
фильтратдан фойдаланиш мумкин.
Ишнинг бажарилиши: 
1. Кальцийли чўкмани фильтрлаш ва ювишдан йиғилган эритма 
кимёвий стаканга солиниб сувли ёки қумли ҳаммомда ҳажми таҳминан 50 
мл га келгунча парлатилади ва 10%ли НС1 билан нордонлаштирилади( 
реакция кислотали бўлгунча лакмус қоғоз билан текшириб турилади). 
2. Стакандаги эритмага 10мл 10 % ли аммоний хлориддан(NH
4
Cl)ва 
20мл натрий гидрофосфат (Nа
2
НРО
4
) нинг 10 % эритмасидан қўшилиб 
қайнагунча киздирилади.
3.Бу иссиқ аралашмага унинг ҳажмини 
1
/
3
миқдорида 10 % ли аммиак 
қўшилади ва совигунча колдирилади. 
4.Стакандаги чукмали эритма совугач у калин кулсиз фильтр орқали 
сузилади.стакандаги чукма юкки 2,5 % ли аммиак эритмаси билан ювилиб 
фильтрга туширилади.Сўнгра чукма аммиак билан хлоридлардан 
тозалангунча 
ювилади. 
Хлордан 
тозаланганлигини 
билиш 
учун 
филбтратдан пробиркага бир озгина солиб қумуш нитрат (AgNO
3
) томизиб 
кўрилади.


148 
5.Хлордан тозаланган чўкмани аммиакдан тозалаш учун, у спирт 
билан бир-икки марта ювилади. Сўнгра чўкмали фильтр қуритгич шкафда 
50-60
0
да бир соат қуритилади. 
6. Қуритилган чўкмали фильтр магний чуктирилган стаканга солиниб 
унинг устига 40-50 мл дистилланган сув қуйилади. Фильтр ивигандан 
кейин, у шиша таёқча билан майдаланади. 
7.Эритма устига индикатор сифатида 1-2 томчи метилоранж 
томизилади ва сариқ тусли эритма бинафша рангга ўтгунча хлорид кислота 
(НС1)нинг 0,05н эритмаси билан титрланади. Натижа қуйидаги ифода 
бўйича ҳисоблаб топилади. 
а х N х Е х 100
Х = 
М х Н
Бу ерда: Х – магний миқдори,%; 
а – титрлашга кетган 0,05н хлорид кислота, мл; 
N – 0,00063;(1 мл 0,05н хлорид кислотага тўгри келадиган
магний миқдори,г); 
Е – сўримнинг умумий ҳажми, мл; 
М – анализ учун олинган сўрим хажми, мл; 
Н – тупроқ оғирлиги, г; 

Download 2,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish