Тошкент вилояти Давлат педа­гогика институтининг 30 йил- лик санасига бапшлайман



Download 490,24 Kb.
bet26/38
Sana24.02.2022
Hajmi490,24 Kb.
#247872
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   38
Bog'liq
А З Зокиров Узбекистоннинг шифобахш ресурслари ва шифогох масканлари

114


СУК.ОК, ОРОМГСДЙ




Тошкентдан 65 км, Паркент тумани марказидан 10 км, Янгибозор шаз^арчасидан 26 км масофада, Чотцол тизма.торларининг тарбий з^ияликларида, Сув^оц сой, дарёсининг водийсида, денгиз сат^идан 1000—1200 м баландликда жойлашган. .
v Суцоз^ мевали, манзарали дарахтлар ва буталиусим- ликларга бой. Асосий шифобахш омили— тоза ва беру бор тор з^авоси, шунингдек, tof дарёлари, сой ва буловузардир. Бу ерда 240 уринли Суз^о^ дам олиш уйи ишлаб турибди.
СДАНГАРОН ОРОМГЧД МАСКАНИ
Оз^ангарон дарёси буйида, Чотдол ва К,урама тнзма торлари оралирида, Тошкент-К,у^он тош йули ёцасида, денгиз сатз^идан 1000—1500 м баландликда жойлашган. Ангрен шазфидан 15 км наряда жуда кенг дара бошла- ниб.Дамчиз^ довони остоналаригача чузилади, манза- раси ажойиб (доллар, даралар, рорлар, жарликлар бор), Дарё водийси ёввойи мевали дарахтлар ва бута- лар ва утлар билан з^опланган. Ангрен шазфидан шар^ томонда Ох.ангарон сув омбори жойлашган булиб, уму- мий сув йириш майдони 6000 км2 ни ташкил этади.
Ивузими узгарувчан, зузши 'юмшоц, январнинг $ртача дарорати ■— 2°С. Ези иссизу шолнинг уртача з^арорати 20°С. йиллик ёриилар мивуюри 500—600 мм, нисбий намлик 70% (езда 50%).
, Оз^аигарон водийсининг асосий даволаш омили tof ивулими, ажойиб манзараси, зилол сувли дарёси в а сув омборидир. Х^озирги вазугда бу дарё водийсида Ангрен ищри муассасаларига царашли дам, олпш уйлари ва турбазалар ишлаб турибди. Бу ерда О.^аигароп, Ангрен, Олмализу Янгиобод шаз^арларн мезузаткашлари учуй дам олищ масканлари ташкил цилиш мумкин.- .
О^амгарон оромгодшгиввг шарзуий зузсмида Орашон- булозуномли минерал сув маскани мавжуд. Бу маскан Ангрен-Дувузн автомобиль йулидан 50 км (ЭрташСой ор- цали)з шарций Чотдол тизмасининг жанубий зузялигида, денгиз сатзуздан тахмввнан 2000—3000 м баландликда жойлашган.
Орашонбулозу всадим замонлардан Фаррона, Оз^анга- 115


{юн водийлари а^олисига маълум. 1/ ёз фаслида зиёрат- га келган минглаб кишиларнинг дардига даво булиб келган. Бу кам минераллашган (2,3 r/л), сульфат-нат- рийли, радонли (45 эман/л), кремнийли (90 мг/л), ис- си^ (37°), Цхалтубо ва Трусковец радонли сувларига нисбатан кучли сув б^либ, асаб, ^он айланиш система- си, таянч-^аракат аъзолари, радикулит, ревматизм, те- ри-танрсил, полиартрит каби касалликларга даво ци- лишда унта тенги йуру




«ЯНГИОБОД» САЁ5(АТГ(ДИ
Янгиобод саё.\атго^и Чот^ол тизмасининг жануби- шар^ида, Дукентсой дарёсининг чаи : ирмоги — Катта сойда, Янгиобод ша^ридан 3 км масофа шимоли-шар[^- да, денгиз сат^идан 1700 м баландликда тор даре во- дийсига жойлашган. Асфальтли йул Тошкент вилояти- нинг ша^арларини бирлаштиради.
Саё^атго^га келган сайё^лар 3—4 уринли хоналар- га жойлашадилар. Улар учун кинозал, дискобар, сауна, теннис, билярдхона, ^а^вахона хизматда. Сайё^лар Ангрен, Янгиобод ша^арлари ва саё^атго^ атрофларига сайилга чи^адилар.
ЗРТОШ С1ДАТГО.\И МАНЗИЛИ
Эртошсой рекреациои ^авзаси О^ангарон водийсида, Чот^ол тог тизмасининг жаиуби-шар^ий р^исмида, Тош- кент-Ду^ои асфальт йулидаи 10 км масофада, Эртош­сой дарёси ^авзасида денгиз сат^идан 1400—1800 м ба­ландликда жойлашган.
Эртошсой дарёси Чот^ол тизмасининг жанубий-шар- ^идаги ёмгир, Цор/'ер ости сувларидан туйинади ва О^- ангарон дарёсига ^шилади. Суви тинш^ ва мусаффо, Эртошсой Р^иргоцлари б^йлаб Тошкент-1^уцон Тош йу- лидан 10 км масофагача асфальт йули цурилган; у тур- ли автотранспорт турларининг эркин ^атновини таъмин- лайди. Эртошсойнинг юр^ори ^исмларигача электр сим- лари тортилган.
Эртошсойнинг кн^ори р^исми Чотр^ол-Угам табиий-мил- лий богннинг 5-участкаси ^исобланади. Участканинг бошланишидан то Одамтошгача (5 км) тупроруш, ша- галли йул давом этган. Одамтошдан юцорида эса, cyiv


110






мок йуллар мавжуд. Эртошсой дарёси Одамтош кояси якинида иккита кичик сойларнинг бир-бирига КУШШШ- шидан вужудга келади. Сунгра унга О^сой дарёчаси Кушилади.
Дарё буйларида ма^аллий а^оли яшайди. Аколининг асоснй мекнати— чорвачилик, богдорчилик ва кисман дехдончиликдир. Ахоли куплаб сифатли гушт-сут мак- сулотлари, шахсий томоркаларида юдорн сифатли ме- валар етиштиради.
Эртошсой рекреацион .хавзасипинг табиий ва икти- содий шароити келажакда турли согломлаштириш мас- канлари куриш учун кетадиган сарф-каражатларни ка- мантиради.
Ицлими. Эртош сикатгоки дунё океанларидан узок масофада, атрофн балаид торлар билан ^ралган. Эртош­сой дарёси кавзасига жойлашган. Шаркий - кисми бир оз очик. Иклими Континентал. Эртошсой хавзасида те- кнсликка хос иклимнинг баъзн бир хусусиятлари: ма- салан, континенталлик, йиллик ва суткалик каР°Рат амплитудаларининг катталиги, кавонинг КУРУКЛ,,ГИ> КУ" ёш радиациясининг сероблиги кабилар кузатилган.
Эртошсойнинг денгиз сатх;идаи баландлиги ва дарё водийсининг торлар билан уралганлиги иклимннинг юм- шок булишига сабаб булган. Чунончи, булутли кунлар- нинг куплиги "ёрингарчиликнинг куп булишига ва кор- нинг узок сакланиши — каво КаРоратининг паст були­шига олиб келади. Январ ойининг уртача карорати —4°, булиб баландликга кутарилган сайин каР°Ра™инг па- сайишини куриш мумкин. К^орнинг калинлиги 1,5—1,8м гача боради. ёзи салкин, июл ойининг уртача карорати 20—22°. Энг юкори карорат 36°. Тор олди кия текислик- ларида урта кисобда йилига 450—550 мм атрофида ёр- ин ёгади. Эртошсойнинг юмшоц иклим шароитлари тур­ли оромгоклар ташкил этиш учун кулайдир. Куёш ван- налари кабул килиш, экологик соф кавода нафас олиш киши сорлирини мустаккамлайди, умрини узайтиради, Кам рукан, кам аклий, жисмоний бакувват килади.

Download 490,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish