Тошкент Педиатрия Тиббиёт Институти


Оксил, ёг ва углеводларни нисбати 1:1:4. Лекин бу курсаткичлар боланинг индивидуал хусусиятлари ва унинг соглиги холатига караб узгаради



Download 0,81 Mb.
bet3/7
Sana13.07.2022
Hajmi0,81 Mb.
#788380
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
2 yoshdan katta bolalarni ratsional ovqatlantirishda maslaxatlar

Оксил, ёг ва углеводларни нисбати 1:1:4. Лекин бу курсаткичлар боланинг индивидуал хусусиятлари ва унинг соглиги холатига караб узгаради.

  • Оксил, ёг ва углеводларни нисбати 1:1:4. Лекин бу курсаткичлар боланинг индивидуал хусусиятлари ва унинг соглиги холатига караб узгаради.
  • Организмни ривожланиши учун оксилнинг микдори эмас, балки унинг сифати хам ахамиятли. Унинг биологик киймати аминокислоталар комплекси билан аникланади. Энг мухим аминокислоталар (мг/кг хисобида) гистидин – 32, изолейцин – 90, лейцин – 150, лезин – 150, митионин – 65-85, фенилаланин – 90, треонин – 60, валин – 93, триптофан-22. Боланинг озука рационида аминокислоталар абсолют микдори билан бирга айрим аминокислоталарнинг нисбати хам ахамиятли. Аникланишича, кабул килинган аминокислоталарнинг 40% алмаштириб булмайдиган аминокислота хисобига кондирилиши керак. Хаёт учун керак булагн аминокислоталар – триптофан, лизин, метионин ва цистин. Уларнинг нисбати усиш боскичида 1:3:3 булади. Гуштда, баликда, юмшок пишлокда оксил микдори 20%, каттик пишлокда эса 25-30%. Казеинда 85-95%, курук ёгсизлантирилган сутда 30 %, творогда 10%.
  • Бола рационида ёг микдори катта ахамиятга эга. Шу пайтгача болалар рационида айникса, кичик ёшдаги болалар учун 70% хайвон ёги булиш керак деб караларди. Лекин охирги йилларда асосий диккат туйинмаган кислоталарга каратилган. Асосан туйинмаган ёг кислоталари тутувчи ёглар оксилларни тежаш вазифасини бажаради. Усимлик ёги болалар овкатида умумий ёг микдорини 10-15% ни ташкил этиши керак. Оксил ва ёгларни умумий микдори уртача 1:1 га тенг. Рацион тузишда асосий диккат организмнинг суткалик энергетик талаби 60%, углеводлар хисобига кондирилади. Ундан ташкари минерал моддаларга булган эхтиёжини хам кондириши керак. Озука инградиентларининг турли таркиби болаларни суткалик рационида хисобга олинади. Айрим озик-овкатлар (нон, ёг, сут, гушт, сабзавот, шакар) доимо хар кунги рационга киритилади. Бошка (сметана, творог, балик) хар берилмайди.

Овкатлантиришда куйидаги коидаларга риоя килиш керак:

  • Секин аста турли озукаларни киритиш ва маълум микдорда кушиб бориш керак.
  • Хар бир янги озука она томонидан берилади.
  • Хар куни янги бир таомни берилади.
  • Болани бир хил идишда овкатлантириш керак.
  • Янги овкатлар факат сог булганда берилиши керак.
  • Янги озукалар асосан бола жуда оч пайтида берилади.

Download 0,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish