Тошкент кимё-технология институти ёқИЛҒи ва органик бирикмалар кимёвий технологияси факультети



Download 2,87 Mb.
bet15/43
Sana16.04.2022
Hajmi2,87 Mb.
#556958
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   43
Bog'liq
ФИЗИКА МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИ 2 - кисим

а) Ф=20 мВб, б) Ф=0, в) Ф=1,4 мВб, г) Ф=1,0 мВб
2.37. Агар индукцияси В=0,2 Тл бўлган бир жинсли магнит майдонида жойлашган юзи S=2 м2 бўлган сиртдан ўтаётган магнит индукция оқими Ф=0,2 Вб бўлса, сиртга нормал ва индукция вектори орасидаги бурчакни ҳисобланг.

2.38. Кучланганлиги Н=79,6 кА/м бўлган бир жинсли магнит майдонда квадрат рамка жойлашган. Рамка текислги майдон йўналиши билан бурчак ҳосил қилади. Рамканинг томонлари а=4 см. Рамкадан ўтувчи магнит оқими топилсин. Ф=119 мкВб
2.39. Юзаси S= 16 см2 бўлган ясси контур В=0,04 Тл индукцияли бир жинсли магнит майдонда турибди. Агар контур текислиги индукция чизиклари билан бурчак ташкил қилса, контурга кирадиган магнит оқими Ф топилсин. Ф=50 мкВб
2.40. Юзи S=16 см2 бўлган рамка бир жинсли магнит майдонида тезлик билан айланмоқда. Айланиш ўқи рамка текислигида бўлиб, магнит майдонининг куч чизиқларига тик жойлашган. Магнит майдон кучланганлиги Н=79,6 кА/м. 1) рамкадан ўтувчи магнит оқимининг вақтга боғланиши, 2) магнит оқимининг энг катта қиймати топилсин.
бунда рамкага тушган нормал билан бошланғич вақт пайтидаги магнит майдонининг йўналиши орасидаги бурчак. 2) Ф=1,6 10-4 Вб.
2.41. Узунлиги ва кўндаланг кесимининг юзи S=3 см2 бўлган темир ўзакли соленоида Ф=0,42 мВб магнит оқими ҳосил қилиш учун ундаги ампер-ўрамлар сони қанча бўлиши керак. I N=855 А ўрам
2.42 Агар индукцияси В=0,2 Тл булган бир жинсли магнит майдонда жойлашган юзи S = 2 m2 бўлган сиртдан ўтаётган магнит индукция Ф = 0,2 Вб бўлса, сиртга нормал ва индукция вектори орасидаги бурчакни ҳисобланг.
2.43. Ўзаксиз ғалтакнинг ичидаги магнит майдонининг индукцияси Агар ғалтакнинг ичига никель ўзак ( =800) киритилса, ўзакдаги магнит майдони индукцияси В ва ўзакнинг кўндаланг кесими оркали ўтувчи магнит индукция оқими Ф нимага тенг бўлади? ( )
2.44. Узунлиги бўлган I = 50 A токли ўтказгич индукцияси В=20 мТл бўлган бир жинсли майдонда силжиганда А=8 мЖ иш бажарилди. Агар силжиш индукция вектори йуналишига бурчак остида рўй берган бўласа, ўтказгич қанча масофага силжилишини топинг.
2.45. узунликка эга бўлган ўтказгич В= 0,4 Тл индукцияли бир жинсли магнит майдонга бурчак остида жойлашган. Ўтказгич орқали I=20 A ток кучи оқмоқда. Ўтказгични магнит майдонга перпендекуляр равишда х = 25 см масофага кўчиришда бажариладиган ишини аниқланг.
2.46. R = 1 Ом қаршиликка эга бўлган сим рамка бир жинсли магнит майдонда айлантирганда, рамкани кесиб ўтувчи магнит оқими Ф=0,5Cos60t Вб қонун бўйича ўзгаради. Рамкада ҳосил бўладиган токнинг максимал қиймати қанча?



Download 2,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish