Тошкент кимё-технология институти ёқИЛҒи ва органик бирикмалар кимёвий технологияси факультети



Download 2,87 Mb.
bet17/43
Sana16.04.2022
Hajmi2,87 Mb.
#556958
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   43
Bog'liq
ФИЗИКА МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИ 2 - кисим

I=2 А
Ф=4 мкВб
N=800
L-?
Ечиш: Солениоднинг индуктивлиги L ва қуйидаги муносабат орқали боғланган. бундан . Бу ерда оқим илашувчи ни унинг магнит оқими Ф ва солениоддаги ўрамлар сони N орқали ифодаси билан алмаштириб, қуйидагини ҳосил қиламиз

бу ифодага сон қийматларни қўйиб, натижани топамиз



3.1. Контурни кесиб ўтувчи магнит оқими t = 2 c да бир текисда Ф1 = 22 Вб дан Ф2=2 Вб гача камаяди. Контурда ҳосил бўлган индукция Э.Ю.К. ни топинг.

3.2. N=500 ўрамдан иборат соленоид орқали ўтувчи магнит оқими м тезлик билан текис камаяди. Соленоиддаги индукция Э.Ю.К. ни аниқланг.
3.3. Индукцияси В=0,1 Тл бўлган бир жинсли магнит майдонида узунликдаги ўтказгич майдонга тик йўналишда тезлик билан ҳаракат қилади. Ўтказгичдаги индукцияланган Э.Ю.К. топилсин.

3.4. Диаметри d=10 см бўлган N=500 ўрамли ғалтак магнит майдонида турибди. Магнит майдонинг индукцияси давомида В1=0 дан В2=2 Тл гача ортганда ғалтакдаги индукция Э.Ю.К. нинг ўртача қиймати топилсин.

3.5. Реактив двигатели самолётнинг тезлиги . Агар Ер магнит майдони кучланганлигининг вертикал ташкил этувчиси Н=39,8 А/м ва самолёт қанотининг қулочи 12,5 м бўлса, самолёт қанотларининг учида ҳосил бўлувчи Э.Ю.К. топилсин.
3.6. Актив қисмининг узунлиги бўлган ўтказгич магнит майдоннинг индукция чизиқларига бурчак остида қандай -тезлик билан ҳаракатлантирилганда ўтказгичда индукция Э.Ю.К. уйғотилади. Магнит майдон индукцияси га тенг.
3.7. Индукцияси В=0,05 Тл бўлган магнит майдонида узунликдаги стержень тенг ўзгармас бурчак тезлик билан айланмоқда. Айланиш ўқи стержень учидан ўтади ва магнит майдони куч чизиқларига параллел ҳолда жойлашган. Стержень учларида ҳосил бўлган индукция Э.Ю.К. топилсин. Стержень ҳар айланишида га тенг магнит оқимини кесиб ўтади, бунда -стержень узунлиги. Агар стержень n марта айл/с қиладиган бўлса, у ҳолда , бунда - стержень айланишининг бурчак тезлиги. Сон қийматларини ўрнига қўйсак,
3.8. Индукцияси В=0,1 Тл бўлган бир жинсли магнит майдонида N=100 ўрамдан иборат бурчак тезлик билан текис айланади. Унинг кўндаланг кесим юзаси S=100 см2 . Айланиш ўқи ғалтак ўқига ва магнит майдони йўналишига тик. Айланаётган ғалтакдаги максимал индукция Э.Ю.К. топилсин. бунда, N-ғалтак ўрамларининг сони, n-бир секунддаги айланишлар сони. Сон қийматларини ўрнига қўйсак
3.9. Рамка индукцияси В=0,8 Тл бўлган бир жинсли магнит майдонида бурчак тезлик билан айланади. Рамканинг юзи S=150 см2. Айланиш ўқи рамка текислигида бўлиб, магнит майдон куч чизиқлари йўналиши билан бурчак ҳосил қилади. Айланаётган рамкадаги максимал индукция Э.Ю.К.
3.10. Икки қутбли генераторнинг қутблари орасидаги магнит майдон индукцияси В=0,8 Тл. Ротор S=400 см2 юзали N=100 та ўрамга эга.Агар индукция Э.Ю.К. нинг максимал қиймати бўлса, якорнинг айланиш частотаси n аниклансин. n=600 мин-1
3.11. Ток кучи I=10 А бўлганда индуктивлиги L=20 мГн бўлган ғалтакда қандай Ф магнит оқими пайдо бўлади. Ф=0,2 Вб.
3.12. Ўрамлари сони N=800 бўлган соленоиддан I=4А ток ўтганда унинг кўндаланг кесими орқали ўтувчи магнит индукция оқими Ф=2,5 мкВб бўлади. Соленоиднинг индуктивлиги L ни топинг. L=1,5 мГн
3.13. Соленоиддаги токнинг ўзгариш тезлиги бўлганда унинг учларида ўзиндукция Э.Ю.К. ҳосил бўлади. Солениоднинг индуктивлиги L топилсин. L=1,5 мГн
3.14. Индуктивлиги L=2 мГн бўлган ғалтакдан I=52 A ток ўтганда унинг кесимидан ўтувчи магнит индукция оқими Ф=12,5 мкВб бўлади, ғалтакдаги ўрамлар сони N ни топинг. N=800
3.15. Индуктивлиги L=0,03 мГн бўлганда ғалтакдан I=0,6 А ток оқмокда. Занжир узилгандан кейин ток кучи вақтда амалда нолгача камаяди. Контурда вужудга келадиган ўзиндукция Э.Ю.К нинг ўртача қиймати аниқлансин.
3.16. Реостат ёрдамида ғалтакдаги ток кучи да дан бир текис орттирилмокда. Ғалтакнинг индуктивлиги L=0,01 Гн. Ўзиндукция Э.Ю.К нинг ўртача қиймати аниклансин.
=1 мВ
3.17. Узунлиги ва кўндаланг кесимининг юзи S=20 см2 бўлган соленоидга сим ўрами кийгизилган. Соленоид N=320 ўрамга эга, ундан I=3 А ток ўтади. Соленоиддаги ток давомида узилса, кийгизилган ўрамда ўртача қанча Э.Ю.К. индукцияланади. =18 мВ

3.18. Ўзаксиз ғалтакнинг индуктивлиги L=0,02 Гн. Чўлғамдан I=5 А ток ўтганда қандай магнит оқими ҳосил қилинади.


Ф=0,1 Вб
3.19. Индуктивлиги L=0,40 мГн ва кўндаланг кесим юзи S=10 см2 бўлган узун соленоид орқали I=0,5 А ток ўтмокда. Агар соленоид N=100 ўрамдан иборат бўлса, унинг ичидаги майдон индукцияси қандай.


B=LI/(N S) = 2,0 мТл
3.20. Кесимининг юзаси S=5 см2 бўлган соленоида N=1000 та ўрам бор. I=2 А ток кучида соленоид ичидаги магнит майдон индукцияси В=0,01 Тл. Соленоиднинг индуктивлиги L аниқлансин.
L=3 Гн
3.21. Темир ўзагининг кесими S=20 см2 бўлган ғалтакнинг индуктивлиги L=0,02 Гн. Ғалтакда N=1000 та ўрам бор. Ўзакдаги майдон индуктивлиги В=1 мТл бўлиши учун ток кучи I қанча бўлиши лозим.
I=0,1 А
3.22. Ўрамларнинг сони N= 400 та бўлган ғалтакнинг узунлиги , кундаланг кесим юзи S=9 см2. 1) Ғалтакнинг индуктивлиги L ва 2) шу ғалтак ичига темир ўзак киритилгандаги унинг индуктивлиги L топилсин. Ўзак материалининг магнит киритувчанлиги га тенг.
1) L=0,9 мГн 2) L=0,36 Гн
3.23.Соленоид чўлғами кўндаланг кесими S=2 мм2 бўлган N та сим ўрамидан иборат. Соленоиднинг узунлиги ва унинг қаршилиги R=0,2 Ом. Соленоиднинг индуктивлиги L топилсин.
L=55 мкГН
3.24. Узунлиги ва диаметри d=3 см бўлган ғалтак N=400 ўрамга эга. Ғалтакдан I=2 А ток ўтади. 1) Ғалтакнинг индуктивлиги L ва 2) ғалтакнинг кўндаланг кесимидан утадиган магнит оқими Ф топилсин.
L=0,71 мГн Ф=3,55 мкВб
3.25. Индуктивлиги L=1 мГн бўлган бир қаватли ғалтакдаги сим чўлғамининг ўрамлари сони қанча. Ғалтакнинг диаметри D=4 см, симнинг диаметри d=0,6 мм. Ўрамлар зич жойлашган.
N=380
3.26. Темир ўзакли ғалтакнинг кўндаланг кесими S=20 см2 бўлиб, унинг N=500 ўрами бор. Ўзакли ғалтак чўлғамидан I=5 A ток ўтганда ғалтакнинг индуктивлиги L=0,28 Гн га тенг бўлади. Шу шароитда темир ўзакнинг магнит киритувчанлиги топилсин.
3.27. Индуктивлиги L=0,2 Гн бўлган соленоиднинг чўлғамидан I=10 А ток оқмоқда. Соленоид магнит майдонининг энергияси аниқлансин.
W=10 Ж
3.28. Агар соленоиддан ўтаётган токнинг кучи I=8 А бўлганда унинг ичидаги майдоннинг энергияси Wмаг=0,32 Ж бўлса, соленоиднинг индуктивлиги L ни топинг. L=10 мГн
3.29. Узунлиги , кўндаланг кесим юзаси S=2 см2 ва узунлик бирлигига мос келган ўрамлари сони n=25 1/см бўлган ўзаксиз соленоид чулғамларидан I=0,8 А ток ўтаётган бўлса, соленоид ичида ҳосил бўлган магнит майдоннинг энергияси Wмаг топилсин.
Wмаг=0,2 мЖ.
3.30. I=5 А ток кучида Ф=0,5 Вб магнит оқими ҳосил бўладиган соленоид майдонининг энергияси Wмаг аниқлансин.
Wмаг=ФI2/2 = 1,25 Ж


Download 2,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish