Тошкент ирригация ва


б). Сув сарфини ўлчовчи ўрнатмалар



Download 4,29 Mb.
bet104/113
Sana21.06.2022
Hajmi4,29 Mb.
#689275
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   113
Bog'liq
3524KFKa9pfNqg7HUMfJD89VZ5p1mmwmVcxtdbvQ (1)

б). Сув сарфини ўлчовчи ўрнатмалар.

Чизма 20.23.


Гидромелиоратив тизимларда фойдаланиладиган транзит сув сарфини ўл- човчи ўрнатмалар 3 та кўринишга эга бўлиб, улар сув сарфи 600л/с дан 1 м3/с гача бўлган ариқларда ишлатилиши мумкин.
Уларнинг сув сарфини ўлчаш чегараси (диапазони)
Q max 4 бўлиши мумкин.
Q min

а). Айлана шаклидаги сув сарфини ўлчаш ўрнатмаси.


Чизма 20.24. Д = 1,92d


L = 2d
Q= 3,3 d 2 z ;

б). Квадрат шаклидаги сув сарфини ўлчаш ўрнатмаси.


Чизма 20.25. А = 1,92а


L = 2a
Q = 4,1 а2

в). Тўртбурчак шаклидаги сув сарфини ўлчовчи ўрнатмалар.


Чизма 20.26.


b = 2а, А = 1,9а,
В = 2,9а, L = 3a,
Q= 4,1ав ;

Камчиликлари:


Ариқ ўзанларида бу ўрнатмаларни ишлатиш учун пастки бъефда сув сатхини ўрнатма оғзигача кўтариш керак бўлади.
Бу ўрнатмалар сув остидан кўмилиб тургандагина тўғри ишлайди.
20.6. Юпқа деворли сув ўтказгичлар.
Гидромелиоратив системаларида Чиполетти, Иванов А.И, САНИИРИ ва Томсон томонидан ихтиро этилган юпқа деворли сув ўтқазгичлар муваффақи- ятли ишламоқда.
а). Чиполетти томонидан ихтиро этилган юпқа деворли сув ўтказгич.

Чизма 20.28. Чиполетти сув ўтказгичи.


Бу сув ўтказгичдан ўтаётган сувнинг сарфи қуйидаги формула орқали

аниқланади:
Q  1,86 в Н 3/ 2

b - сув ўтқазгични остонасининг кенглиги


Н - Остона устидан ўтаётган сув сатхининг баландлиги.

Сув сарфини ўлчаш диапазони


Q max 6
Q min

бўлиши мумкин.



б). А.И.Иванов томонидан ихтиро этилган юпқа деворли сув ўтқазгич.


Чизма 20.29. А.И.Иванов сув ўтказгичи.







А.И.Иванов томонидан ихтиро этилагн юпқа деворли сув ўтказгичдан ўтаётган сувнинг миқдори қуйидаги формула орқали аниқланади:

Q  1.86
в н


в  0,25н
в н3 / 2 ;

Агарда сув ўтқазгични остонаси пастки бъефдан кўмилган бўлса ва кўми-



лиш коэффиценти
hК  0.8
H
бўлса, сув ўтқазгичдан ўтаётган сув сарфининг

миқдори қуйидагича аникланади: QК = Q - q ;

q  0,67  в
1.585

h
К
, м3

в). САНИИРИни пропорционаллик юпқа деворли сув ўтказгичи Чизма 20.30. САНИИРИ пропорционал сув ўтказгичи.


Бу юпқа деворли сув ўтказгичдан ўтаётган сувнинг сарфи қуйидаги фор- мула орқали аниқланади: Q=2,02 (b - 0,5 Н) Н3/2;


г). Томсон томонидан ихтиро этилган учбурчакли юпқа деворли сув ўтказ- гичларнинг ён деворлари орасидаги бурчаклари 200 дан 1200 гача бўлиши мумкин.

Чизма 20.31. Томсон сув ўтказгичи.



Юпқа деворли учбурчакли сув ўтказгичлардан ўтаётган сув сарфининг уму- мий формуласи қуйидагича бўлади:

Q 8
15


2g H


5 / 2

tg 2 , m3/c

Одатда ишлаб чиқаришда юпқа деворли учбурчакли сув ўтказгичларнинг ён деворлари орасидаги бурчаги 900 га тенг бўлганлари ишлатилади.
Уларнинг сув сарфини аниқлаш формуласи қуйидагича белгиланади:
Q  1,4 H 3/2, m3/c
Юпқа деворли сув ўтказгичларнинг сифатли ва тўғри ишлаши учун ўтқаз-

гичларнинг юқори бъефидаги сув оқимининг тезлиги бўлмаслиги керак.
0,7
 0,8

м/с дан катта

Агарда юқори бъефдаги оқимнинг тезлиги бу миқдордан катта бўлса, сув ўтказгичнинг юқори бъефидаги ўзан чўмич шаклига келтирилиб оқим тезлиги

0,7

 0,8


м/с гача камайтирилади.

Юпқа деворли сув ўтказгичларни сув сарфини тўғри ўлчаш остонадан ўтаёт- ган сув оқими билан сув ўтказгичнинг пастки бъефи деворлари орасига хаво- нинг киришига боғлиқ бўлади. Одатда юпқа деворли сув ўтказгичларни қу- ришда сув оқувчи ўзанни тўғри қисмида сув сарфини ўтказгич остонасини пастки бъефдан кўмилмайдиган қилиб қурилади.



Download 4,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish