20.3Сув оқими босими натижасида тўғридан - тўғри ишлайдиган ав-
торегулятор.
Бундай авторегуляторларга сув оқими босимидан тўғридан-тўғри фойдала- ниладиган регуляторлар. (дарвозалар киради).
Чизма 20.6. Пасанги таъсирида бошқариладиган ва юқори бъефда сув сатхини ўзгармас холатда сақлаб турувчи тиқин сифатли гидроавтомат.
1 - затворнинг айланиш ўқи; 2 - затвор (тиқин); 3 - троссларни блоклари; 4 – кўтаргич; 5 – пасанги; 6 – шахта (чуқур); Р – гидродинамик босим; GЗ – затворни оғирлиги; GП – пасангини оғирлиги;
Чизма 20.7. Консол пасанги ёрдамида юқори бъефда сув сатхини ўзгар-
мас холатда сақлаб турувчи тиқин сифатли гидроавтомат.
1- затворнинг айланиш ўқи; 2- пасанги; 3- затвор (тиқин); 4 - пасанғининг шахтаси; Р – гидродинамик босим;
GЗ – затворни оғирлиги; GП – пасангини оғирлиги;
Чизма 20.8. Тиқинли очилиб–ёпилувчи затвор гидроавтомат. 1 - Г - шаклидаги затвор (тиқин); 2 - пасанги (юк);
Р – гидродинамик босим; GЗ – затворни оғирлиги;
Бундай авторегуляторлар конструктив тузилиши ва ишлаш усуллари жу- да содда бўлиб, бошқариш тезлиги ва сезгирлиги жуда юқори. Бундай авторе- гуляторларни камчилигига, улардан масофадан туриб фойдаланишнинг иложи йўқлигидир.
Юқорида келтирилган затвор автоматлардан ташқари профессор Я.В.Бочкарев томонидан сув оқими таъсирида юқори бъефда сув сатхини ўз- гармас холатда сақлаб турувчи ясси, сегмент шаклидаги авторегулятор яра- тилган. Қуйидаги чизмаларда уларнинг конструктив кўринишлари келтирилган:
Ясси текис шаклдаги клапинли затвор автомат.
Чизма 20.9. Тиқин сифатли сув босими таъсирида харакатланувчи
ясси гидроавтомат.
1 - бошқарувчи речаглар (суянғичлар). 2 - затвор (дарвоза). 3 - тебранувчи рама
Сегмент шаклдаги тиқинли (клапинли) затвор автомат.
Чизма 20.10. Тиқин сифатли сув босими таъсирида харакатланувчи сег- ментли гидроавтомат.
1 - бошқарувчи речаглар (суянчиқ); 2 - затвор (дарвоза); 3 - тебранувчи рама
Агарда сув келаётган ариқнинг нишаблиги I = 0 - 0,02 бўлса, хисобли ба- ландлик hр = 2 hб деб қабул қиламиз.
hб - Юқори ариқдаги сувнинг сатх баландлиги, м. Агарда i> 0,02 бўлса, hp> 3 hб бўлади.
Затворнинг баландлиги: Ясси затворлар учун hz = 1,36 hp. Сегментли затворлар учун hz = 1,44 hp.
В - Затворнинг кенглиги, қўйидаги формула орқали аниқланади:
М - Коэфицент В
Qм ;
M а 2ghр
а - Затворнинг очилиши а = 0,5 hp R - Сегментли затворнинг радиуси R = 1,5hЗ
L - Таянч оёқларининг узунлиги Сегментли затвор учун L = 1,5 hz-f Ясси затворлар учун f = 0,06 hz Сегмент затворлари учун f = 0,0131 hz ТЗ - затворнинг оғирлиги
Ясси затворлар учун ТЗ = 0,37р. Сегментли затворлар учун ТЗ = 0,283р
Ясси затворларни вертикал бўйича қиялиги
10
этиб, сегмент затвор-
ларнинг қиялик бурчаги эса
17
этиб олинади. Затворларни тутиб турувчи
таянч рамаларнинг гаризонт билан хосил бўлган бурчаги ясси зовурлар учун
18 , сегмент зотворлар учун эса
5
этиб олинади. Ричаг корректорлар-
нинг узунлигини ясси затворлар учун Чк = 0,407 hЗ, сегмент зотворлар учун Чк
= 0,457 hЗ этиб олинади. Автомат зотворлар шундай этиб конструкция қили-
надики уларнинг оғирлик марказлари О1 нуқтага тўғри келиши керак. Хисо- бланган оғирликни яратиш учун зотворларнинг сиртқи томони метал қоплама- лар билан қопланади ёки бошқа юк қўйувчи мослама билан жихозланади. Зотворларни таянч суянадиган шарнирларининг ўрни иншоотларнинг таянч де- ворларига кенг остонали сув ўтказувчи иншоотлар остонасидан ясси зотворлар учун Н0=0,97 hЗ, сегмент зотворлар учун Н0=0,63 hЗ баландликда ўрнатилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |