Тошкент ирригация ва



Download 4,29 Mb.
bet32/113
Sana21.06.2022
Hajmi4,29 Mb.
#689275
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   113
Bog'liq
3524KFKa9pfNqg7HUMfJD89VZ5p1mmwmVcxtdbvQ (1)

Экинлар
номи

Сугориш
тартиби

Сугориш
нормаси

Сугориш вакти

бошланади

тамомланади

давомийлиги

1

2

3

4

5

6

Маккажухори

1

650

21/X

25/X

5

2

750

26/X

4/XI

10

3

750

5/XI

15/XI

11

4

900

16/XI

27/XI

12

5

900

28/XI

9/XII

13

6

900

10/XII

22/XII

13

7

900

23/XII

12/XIII

21

8

550

13/XIII

31/XIII

19


    1. Сугориш гидромодуль кийматларини аниклаш.

Гидромодуль деб, 1 га ерга бир секундда/л/сек/ берилгансув микдорига айтилади.Сугориш гидромодулини куйидаги формуладан топилади.

q m
86,4t
, л / с га

Бу ерда: q- сугориш гидромодули, л/с га:

m- бир мартта бериладигансугориш меъёри, м3/га. t- бир марта сугориш даври/сутка/

qm
M
86,4 T
л / с га

М – мавсумий сугориш меъёрим3/га.
Т – умумий сугориш меъёри даври, сутка
8.8-жадвалда ункунликлар бщйича щртача гидромодуллари берилган.
Сувдан фойдаланиш режаларини ва сугориш каналларининг лойихалари- ни тузишда гидромодулнинг ахамияти каттадир. Агар келтирилган гидромо- дуль /қ/ ва суғориладиган экин майдони маълум бщлса, уларни бир-бирига кщпайтириб, экинларни сугориш даври давомида сарфланадиган сув миыдори- ни топиш мумкин.
Qнет=q·𝜔нет, л/с
Бу ерда: Qнет- суғориладиган майдонга бериладиган сув савфи л/с;
Келтирилган гидромодул хам сугориш гидромодулининг айнан узгинасидир, лекин у экин майдонининг % улушига кўпайтирилган бўлади.
Суғориш гидромодулининг ординатасини келтирилган гидромодуль ординатасига айлантириш учун олдин хисобланаётган экинларни Хўжаликдаги умумий экинларга нисбатан келтириш коэффициенти аниқланиб, кейин шу коэффициентни сугориш гидромодуль ординатасига купайтириш керакю Келтирилган коэффициентнинг аниқлаш учун хар кайси экин майдонини барча экинларнинг жами майдонига бўлиш лозим. Келтирилган гидромодуль ординатаси куйидагича ифодаланади:
qк=𝛼·qc, л/с·га
бу ерда 𝛼 - мазкур экиннинг алмашлаб экишдаги улуши
Марказий иқлим зонасининг Г гидромодуль районида экинларни ункунликлар бўйича суғоришга доим маълумотлар 4-жадвалда келтирилган. 4- жадвалдаги маълумотлар эса келтирилган гидромодуль формуласи билан хисобланган.

    1. СИУ фермер хўжалик худудидаги майдонлардан фойдаланишни такомиллаштириш

Хўжалик худудидаги майдонни, сув тармоқларини, Иншоотларни жойлаштириш ва қайта тиклашда куйидаги ишлар амалга оширилади: а/хўжаликнинг мавжуд мелиоратив сув тармоқлари ва иншоотларини, зовурнинг холати аниқланади; б/ мавжуд тармоқларни ва иншоотларни жойида колдириладигани, қайта тақиқланадиган, эгри-бугри бўлса тўгирланадиган жойлари, сувни шимилишини камайтирадиган чораларни, зовурларнинг қолдириладиган ва кумиладиган жойлари: сув улчайдиган курилмаларни

ўрнатиш уринлари аниқланади. Агарда янги сугориш тармоқлари / каналлар, ёпиқ зовурлар/ ваиншоотларни қайта қуриш керак бўлса, харитага биринчи марта тахминан жойлаштирилади: в/ зовурларнинг қолдирадиган қолдирилиб, янги қуриладиган режалаштирилади: г/ хўжаликдаги мавжуд яхши жойлашган ва курилган қишлоқларга лойихадаги хўжалик маркази майдони жойлаштирилади. Агарда, мавжуд майдон етарли бўлмаса ёнига қушилади. Хўжалик маркази атрофида /богдорчилик, узумзор, томорқа/ бўлиши мақсадга мувофиқдир. Хўжалик маркази иложи борича каналлар, магистрал йўлларга яқин тоза сув билан таъминланган экологик ахволи яхши жойга жойлаштирилади.
Фермер хўжаликларининг маркази, бўлимлар хам кўрсатилган талабларга асосан жойлаштирилади; д/колган бошқа мавжуд экинларни имкони борича бир ерга тўланиши лозим. е/ қайта тикланадиган ва куриладиган сув тармоқлари, зовурлар чегаралари бўйлаб, керакли жойларда йўллар, дарахтлар утказилади: ж/Хўжаликлараро каналлар, йўллар ўз жойларида колдирилади: з/лойиха жойлаштириладиган каналларга мослаштириб асосий майдон агробулимларга, алмашлаб экин майдонига ва далаларга бўлинади. Хар қайси алмашлаб экиш майдони 300-400 га ва уларнинг ичидаги далалар 40-60 га бўлиб, улар иложи борича тўғри бурчакли куринишда бўлиши керак. Хўжаликнинг чегараларини узгартириш мумкин бўлмаганлиги сабабли у ерларнинг кўрини тўғри бурчакли бўлиши шарт эмас.
Хар қайси алмашлаб экиш майдонига мустақил хар доим сув оладиган канал ўтказилади. Майдонлар йўллар, каналлар ёки зовурлар билан чегараланади.
и/ хўжалик марказига ва бошқа экинларга мустақил ариқлардан сув берилади. Алмашлаб экиш майдонларининг ўрта қисмида канал ва йўл ёқаларига дала шийпонлари қурилади.



Download 4,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish