Тошкент давлат техника университети энергетика факултети


Камерали печдаги иссиқлик алмашинуви схемаси



Download 1,91 Mb.
bet12/34
Sana20.09.2022
Hajmi1,91 Mb.
#849436
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   34
Bog'liq
ЮХЖК-1

3. Камерали печдаги иссиқлик алмашинуви схемаси.
Конвекцияни ошириш тутун газини интенсификациялаш демакдир.
Печнинг иш камерасида иссиқлик алмашинувчи компонентлар нурланиш билан характерланади.

9-расм. Камерали печдаги иссиқлик алмашинуви схемаси.


Бу қуйидагича: 1) Ишчи камеранинг тутун ҳажмида газнинг ҳарорати ва нурланиш характеристикаси бир хил деб қабул ыилинади. 2) Қиздирилаётган метал юзининг турли нуқталарида ҳарорат бир хил деб олинади. 3) Газдан деворга конвекциябилан берилган иссиқлик орқали девордан ҳавога узатилган иссиқлик оқимига тенг бўлади.
4. Назорат саволлари:


1. Шахтали печнинг ишчи бўшлиғи деб нимага айтилади.
2. Ташқи иссиқлик алмашнуви деб нимага айтилади.
3. Камерали печдаги иссиқлик алмашинуви схемасини тушунтириб беринг.


МАЪРУЗА 6
ЖИСМГА НУРЛАНИШ БИЛАН ИССИҚЛИК БЕРИЛИШИ.
Режа:


1. Металга нурланиш билан берилган иссиқлик миқдори.
2. Домна печидаги иссиқлик алмашинуви.
3. Иссиқликни домна печидаги регенерация схемаси.
4. Назорат саволлари.
1. Металга нурланиш билан берилган иссиқлик миқдори.


газдан ва девордан металга нурланиш билан берилган иссиқлик миқдори қуйидаги формула билан ҳисобланади.
QНУР = СГ.Д.М FМ [(TГ / 100)4 - (ТМ / 100)4] Вт
СГ.Д.М - газдан ва девордан металга берилган нурланиш коэффиценти.
Бу коэффицент
1 /  + (1-ЕГ)
СГ.Д.М = С0СМ ------------------------------------------------- :
[EM + EГ ( 1-ЕМ)] [1-EГ) / ЕГ + (1 / )]


С0 - абсолют қора жисмнинг нур ўтказиш коэффиценти.
1 / 4 =  - деворнинг баландлигини ошириш даражаси.
Бу катталик ҳамма ички девор юзаларининг йиғиндисини иссиқлик нурини кабул қиладиган металл юзасига нисбатига ҳам тенгдир.


1 / 4 =  = FД FМ ;

Иссиқлик узатишида деворнинг роли печнинг ўлчами ва конструктив формасига жуда ҳам боғлиқ.


Агар печнинг шифти канча баланд бўлса, девор баландлигини ошириш даражаси шунча катта бўлади.
Печнинг шифтининг баландлигини ошириб боришимиз мумкин, качонки олов ўша печнинг бутун ишчи хажмини тўлдириб борсагина фойдаланса бўлади. Агарда олов ўша печнинг хажмини тўлдириб бормаса унда печнинг шифти атрофида совиган газ йиғилиб колади ва бу хеч кандай фойда келтирмайди. Демак бу иссиқликка чидамли ва бошқа материалларни кўп сарифланишига ва иссиқликнинг кўпрок йўқолишига олиб келади.
Асосан девор баландлигини ошириш даражаси 2-3,5 атрофида бўлади.
Бу графикдан кўринадики, газ канча тиник бўлса, деворга таъсири шунча кўп бўлади.



Download 1,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish