Тошкент давлат иқтисодиёт университети “ИҚтисодиёт” кафедраси “Микроиқтисодиёт”


Истеъмол назарияси куйидаги постулатларга асосланади



Download 333,95 Kb.
bet4/8
Sana27.06.2022
Hajmi333,95 Kb.
#707815
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Бобомуродов С.

Истеъмол назарияси куйидаги постулатларга асосланади:
1. Истеъмолчилар барча неъматларни классификация килади ва бир-бири билан солиштира олади. Бошкача айтганда, истеъмолчи иккита A ва B неъматлар мажмуаларидан A мажмуани B га нисбатан купрок хохлаши ёки B мажмуани A га нисбатан купрок хохлаши ёки иккаласини хам нафлик даражаси бир хил деб, караши мумкин: агар A мажмуа B мажмуага нисбатан нафлирок булса, A B . B мажмуа A га нисбатан нафлирок булса, B A . Иккаласи хам бир хил даражадаги нафга эга булса A B .
Шуни таъкидлаш керакки, бу танлаш мажмуалар кийматига боглик эмас. Истеъмолчи апельсинни лимонга нисбатан купрок хохлаши мумкин, лекин лимон арзонрок булгани учун, истеъмолчи лимонни сотиб олади.
2. Истеъмолчи хохиши транзитивдир. Агар истеъмолчи A мажмуани B га нисбатан купрок хохласа ва B мажмуани C мажмуадан кура купрок хохласа, унда у A мажмуани C мажмуага нисбатан купрок хохлаган булади, яъни:
A B; B C; A C.

3. Туйинмаслик. Истеъмолчи хар доим хар бир неъматнинг камрок кисмидан кура, купрок кисмини олишни хохлайди (бу шарт хаётда хар доим хам бажарилавермайди).



Нафлик функцияси. Австрия иктисодчилар мактаби намоёндалари К.Менуер, Е.Бем-Баверк, Ф.Визерлар биринчилар каторида талаб билан нарх, товар захираси ва унинг микдори уртасидаги богликликни урнатишга уринганлар. Улар асослашича, чегараланган ресурслар шароитида, уларнинг хажми нархга таъсир килувчи мухим омиллардан бири хисобланади. Улар кетма-кет истеъмол килинадиган, бирор-бир неъматнинг нафи камайиш хусусиятига эга эканлиги тугрисидаги конуниятни аниклашди. Масалан, чанкаган инсон бир стакан минерал сувни зур хохиш билан ичади, иккинчи стакан сув унга биринчи стакан сувдай наф бермайди, учинчиси - иккинчисига нисбатан камрок наф беради ва хоказо. Бу охирги стакан сув берадиган наф нолга тенг булуунча давом этади. Бу ерда умумий (йигинди) наф ошиб боради, лекин хар бир кейинги стакан сувдан оладиган наф камайиб боради, натижада умумий нафликнинг камайиши кузатилади.
Истеъмолчи харакатини аникрок тахлил килиш учун нафлик функциясидан фойдаланамиз. Нафлик функцияси - истеъмолчининг истеъмол киладиган неъматлар хажми билан, у ушбу неъматларни истеъмол килиш натижасида оладиган нафлик даражасини ифодалайди.
Бизда канча куп неъмат булса, кушимча бир бирлик неъмат киммати, биз учун шунча паст булади. Демак, неъматнинг нархи, унинг умумий нафлигига эмас, балки чекли нафлилиги билан белгиланади. Демак, нафлик функцияси, нафлик даражасини истеъмол килинган неъматлар хажмига богликлигини ифодалайди:
U f x1, x2 ,..., xn ,
бу ерда U - нафлик даражаси;
x1, x2 ,..., xn - 1, 2, ..., n - неъматлар хажми.
Нафлик функцияси оркали нафакат умумий нафликни ифодалаш мумкин, балки кетма-кет неъматдан кушимча бир бирлик истеъмол килиш натижасида оладиган кушимча усган наф микдорини ифодаловчи, чекли нафни хам аниклаш мумкин.

Download 333,95 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish