Тошкент давлат аграр университети



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

Обектларни синаш
- таъмирлаш сифатини бахолаш мақсадида 
утказиладиган назорат иши. Синашда двигателларнинг қуввати, ѐнилғининг 
солиштирма сарфи, гидравлик насоснинг иш унуми, хажмий фойдали иш 
коэффициенти кабилар аникланади.
Таъмирланган машиналар дастгоҳларда ва хўжаликларда маълум 
тартибларда ишлатиб синовдан утказилади. 
Двигателларни чиниқтириш. Двигателлар СТЕ-40-1000 ГОСНИТИ, 
СТЕУ-28-1000 ГОСНИТИ универсал электр тормозли чиниқтириш 
дастгоҳларида 
ишлатиб 
чиниқтирилади. 
Чиниқтириш 
тартиблари: 
совуқлайин чиниқтириш, газ бериб юксиз ишлатиб чиниқтириш, газ бериб 
юклаб чиниқтириш, синаш ва кўздан кечириб назорат қилиш. Двигателни 
синашда таъмирлаш сифати, механизмларнинг туғри ростланганлиги ва 
бўндан ташқари, двигателнинг қуввати, ѐнилғининг соатли ва солиштирма 
сарфи аниқланади. 
Чиниқтириш дастгоҳи двигателининг қуввати қуйидаги формула 
бўйича аниқланади: 
2
,
716
Mn
N
e

(1) 
ѐки
2
,
716
ln
P
N
e
, (2) 
бу ерда Nе - двигател қуввати, о.к. ѐки кВ; 
P - дастгоҳда берилган юк, кг; 
n - тирсакли валнинг айланиш частотаси, айл/мин; 
М - буровчи момент, Н · м; 
l - ричаг узунлиги, м. 


126 
Ёнилғининг соатли сарфи қуйидаги формула бўйича аниқланади:
t
Q
G
e
6
,
3

(3) 
бу ерда G - ѐнилги сарфи, кг/соат;
Q - синов вақтида сарфланган ѐнилги миқдори, кг; 
t - синаш вақти, с. 
Ёнилғининг солиштирма сарфи қуйидаги формула бўйича аниқланади: 
e
e
N
G
g
100
, (4) 
бунда q
е
- ѐнилғининг солиштирма сарфи, г/о.к. соат ѐки мкг/Ж. 
Тракторлар йиғик холатда таъмирлаш корхоналарининг дастгоҳларида 
ѐки полигонларида барча узатмаларда 1,5-2,0 соат давомида чиниқтирилади.
Юк автомобиллари чиниқтириш вақтида ўзига мулжалланган юк билан 
30 км йўл утиши керак. Улар қаттик қопламали йўлларда барча узатмаларда 
30км/соат дан ошмайдиган тезликда чиниқтирилади. 
Машиналарни ишга куйишдан олдин уларни чиниқтириш керак. 
Шунда машинанинг барча асосий механизмлари ишлаб бир-бирига 
мосланиши лозим. Машиналарни чиниқтириш катта эътиборни талаб қилади. 
Шунинг учун хам у техник сервис хизмат кўрсатиш, ростлаш ва созлаш 
қоидаларига амал қилган холда тажрибали механик-хайдовчи ѐки пахта 
териш машиналари бўйича катта механик назоратида амалга оширилади. 
Чиниқтириш ишлари тугаллангач, пахта териш машинасини ишла-
тадиган хўжалик рахбари чиниқтириш ишлари бажарилганлигини ва вақтини 
тасдиқлайдиган актни тузади ва машина ишлатишга топширилади. 
Двигателни салт ишлатиб чиниқтириш (15 минут) учун у ишга 
туширилади. Дастлабки 5 минутда двигател 700-800 айл /мин; иккинчи 5 
минутда 1000-1100 айл /мин ва сунгги 5 минутда энг катта тезликда салт 
ишлаши лозим. Чиниқтириш вақтида двигателнинг ишлаши давомида 
чиқадиган товушга қулоқ солинади, ѐнилги билан таъминлаш ва мойлаш 
тизимларидаги бирикмалардан сизиш йуқлиги текширилади; назорат 
асбобларининг кўрсатиши кўзатиб борилади. 
Гидравлик тизим 35 минут давомида бакдаги ѐнилги хароратини 60°C 
дан оширмаган холда двигателни 700-800 айл/мин тезликда ишлатиб 
чиниктирилади. Чиниқтириш вақтида бункер, иш аппаратлари вақт-вақти 
билан (бир минутда кўпи билан бир марта) кутарилади ва туширилади, 
зичлагич силжитилади. 
Аппаратларни, шамолпарракларни ва сувнасосни (5 соат 40 минут) 
салт ишлатиб чиниқтириш учун аппаратлар ва шамолпарракни бир неча 
минут давомида айлантириб куриш ва уларнинг тузуклигига ишонч ҳосил 


127 
килгач, чиниқтиришни давом эттириш керак. Аппаратларни чиниқтириш 40 
минут давом эттирилади ва сув тизимининг иши текширилади (бак сувга 
тўлдирилади, машина ювилади). 
Машинани ишлатиб чиниқтириш учун ҳосилдорлиги гектарига 20 -25 
центнер булган ўртача калинликдаги гўза майдонида узунлиги камида 200 - 
250 м ли пайкал танланади. I узатмада шамолпаррак ишга туширилган холда 
ва I тезликда аппаратларни 20 соат ишлатиб, II узатмада шамолпарракни ва 
аппаратларни ишга туширган холда 10 соат чиниқтирилади. 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish