Тошкент давлат аграр университети


Цилиндр блокларини таъмирлаш



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet156/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

Цилиндр блокларини таъмирлаш. 
Улардаги характерли нуқсонлар: 
тақсимлаш вали втулкаси ости тешикнинг ейилиши; итаргичлар ости 
тешикларининг, туб подшипникларини вкладишлари тагидаги уяларнинг 
ейилиши; цилиндрлар каллаклари ѐтадиган сиртларнинг букилиши. Шу 
билан бирга деворларда дарзлар ва ѐриқлар ҳам учраб туради. Автомобиллар 
двигателлари 
блокларида 
бундан 
ташқари 
клапан 
втулкаларини 
йўналтирувчиси тагидаги тешикларнинг ейилиши, клапанларнинг уячалари 
ва цилиндр ишчи юзаларининг ейилиши кузатилади.
Дарзли блоклар, салт равишда металл электродлари ѐки кам углеродли 
электродлар билан куйдирувчи валиклар усулида пайвандланади, блоклар 
ямоқ қўйиб таъмирланади, Бф – 1 елими ѐрдамида ѐки металл ямоқ қўйилиб, 
ҳамда эпоксид пастаси билан таъмирланади. Кучланишлар остида 
ишламайдиган блоклардаги дарзли жойлар штифлар қуйилиб таъмирлашга 
йўл қўйилади.
Ёрилган блоклар, одатда, болт ѐрдамида қотириладиган ямоқ қўйилиб 
тикланади (амалда ямоқларнинг чеккаси пайвандлаш ѐки Бф – 2 елим билан, 
эпоксид смоласи асосидаги таркиб билан таъмирлаш кенг қўлланилмоқда). 
Корпусли деталлардаги ѐриқларни махсус қуйимлар ва штифлар билан 
ѐпиш усуллари тегишли плакатлардаги маълумотлар ѐрдамида кенгроқ 
ѐритилади.
Рамаларни таъмирлаш.
Рамалар машинанинг асосий ва энг кўп 
юк ортиладиган қисмидир. Трактор, автомобил ва бошқа ўзи юрар 
машиналарнинг рамалари парчинлар (заклѐпкалар) (Т – 38, ДТ – 54А, Т – 75, 
ГАЗ – 51А ва б.) ѐки пайвандлаш (ГАЗ – 69А, ДТ – 75 ва ҳ.к.) ѐрдамида 
йиғилади. 
Улардаги 
асосий 
нуқсонлар:парчинланган 
рамаларда 
кронштейнларни махкамлаш зонасидаги эскириш ѐриқлари, парчин 
бирикмаларининг бўшаши, пайванд чокларининг ейилиши, пайвандланган 
рамаларда – пайванд чокларининг бўшашиши ва у ерда ѐриқлар пайдо 
бўлиши, букилганлик, буралиш, ѐриқлар ва синиқлар. Рамалардаги нуқсонлар 
ташқи кузатув орқали чорқирраларнинг тўғри чизиқлиги, чизғич билан, 
буралиш – андазалар билан текширилади.
Рамаларни тўғирлашда гидравлик, винтли, рейкали мосламалар билан 
бирга маҳаллий қиздириш усули билан тиклаш ҳам ишлатилади (тегишли 
плакатлар таҳлил қилинсин).
Тўғирлангандан сўнг рамалардаги дарзлар Э – 42 ѐки УОНИ – 13/55 
электродлари билан тескари кутбда ўзгармас ток ѐрдамида пайвандланади. 
Пайвандлашдан олдин дарзлар тозаланади ва 45
о
остида фаска очилади, 
дарзли жойнинг чеккаларида унинг кўринадиган жойидан 10 – 15 мм 
узоқликда 4 – 8 мм диаметрга тенг тешиклар сверловкаланади (раманинг 
қалинлигига қараб). Кўп синган, катта дарзли рамалар ѐки учбурчак 
шаклидаги накладкалар (уголокли темирдан ясалган) қуйиб наварка 
қилинади. 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish