Тошкент ахборот технологиялари университети “телевидение асослари”


Тасвирни вейвлет алмаштириш асосида сиқиш



Download 9,14 Mb.
bet20/74
Sana01.03.2022
Hajmi9,14 Mb.
#477003
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   74
Bog'liq
Адабиётлар рўйхати

2.3.Тасвирни вейвлет алмаштириш асосида сиқиш.
Бугунги кунда тасвир ва овозни сиқишда кўп тарқалган усулдан - вейвлет ўзгартиришидан фойдаланилади ва у Гроссман ва Морле томонидан ўтган асрнинг 80 йилларида киритилган.
Фурье ва ДКЎ ларнинг асосий камчилиги уларнинг базавий гармоник ташкил этувчилари функция даврий бўлмаган ҳолатларда яхши ишламайди ва натижада фойдали маълумотнинг маълум қисмини тиклаш имконияти йўқотилади. Вейвлет ўзгартириш маълум функцияни вейвлет функцияли ташкил этувчилар кўринишида берилишидир ва вейвлет –бу кичик тўлқин ёки тўсатдан сакраш тўлқини.



2.6-расм. Баъзи бир кўп тарқалган вейвлетлар

Амалиётдан эса вейвлет – ҳолатдан ҳолатга ўтказишда тасвирни паст ва юқори частотали фильтрлаш ҳамда олинган коэффициентларни сийраклаштириш (децимация) жараёнини қўллашдир ва улар 2.7-расмда келтирилган.



2.7-расм. Вейвлет – кетма – кетлигининг умумлаштирилган структура схемаси.


Ўзгартириш натижасида иккита массив пайдо бўлади. А[N/2] ва D[N/2], уларнинг элементлари қуйидагича аниқланади:
; , (2.3)
бу ерда к €[ 0, N/2]
Паст частотали фильтрнинг коэффициентлари А[N/2] сигнал аппроксимацияси ва юқори частота коэффициентлари D[N/2] эса сигнал детализацияси дейилади. Бунда А ва D массивлари мавжуд бўлса, даслабки сигнал- S[n] ни тиклаш мумкин (2.8-расмда келтирилган каби). А[N/2] ва D[N/2] сон қийматлари ёруғлик нуқталари билан кўрсатилган.

2.7-расм. Вейвлет – декомпозиция принципи
Вейвлет ўзгартириш принципини 2.8-расм келтирилган мисолда, тасвир сигналини ўзгартиришда кўриш мумкин.

2.8-расм. Даслабки тасвир ва сатрлар бўйича вейвлет – декомпозициясидан сўнг
Шундай қилиб, кўп маротаба вейвлет декомпозициялаш (ўзгартириш) натижасида, аппроксимациялаш массивида жуда кичик тасвир олинади (2.10-расмдаги тепа чап бурчакда) ва айни вақтда у кичик ҳажмли ахборотлар маълумотини ташкил этади. Массивнинг катта қисмини детализациялаштирган ноллар ёки кичик коэффициентлар ташкил этади (2.10-расмда нолга қиймати 128 бўлган кул ранг мос келади), улар статистик компрессорда яхши сиқилади ва катта сиқиш коэффициентига эришишга имкон беради.

а) б)
2.10-расм. Тасвирнинг сатрлар ва устунлар бўйича вейвлет фильтрлари ёрдамида ўзгартириш ва икки марта ўзгартиришдан кейинги ҳолати.



Download 9,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish