Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус


б^лса  3 марта су гор и л ад и, суториш  меъёри гектар и га 800-900 м3. Гуллаш пайтида тупрокда  нам



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

б^лса 
3 марта су гор и л ад и, суториш 
меъёри гектар и га 800-900 м3. Гуллаш пайтида тупрокда 
нам 
етарли булиши лозим ана шунда уруглар яхши етилади. Жав­
дар хосили кузги бугдойга 
Караганда 
10-12 кунга олдин 
пишиб етилади.
Хосилни йитеб олиш тадбирлари кузги бугдойни йи- 
гаштиришга ухшаш. Дон комбайнлари ва Кейслар билан йи- 
габ олинади, бир гектар ердан 25-30 ц дан ва 50-60 ц. Сомон 
олинади. Илгоз хужаликларда хосилдорлик 40-45 ц етади.


.Бахорги жавдар навлари
7802625 ВАХШСКАЯ 116 Тожикистон дехкончилик 
илмий текшириш институт Вахш булимида ёввойи жавдар 
7323 ни кузги Бернуб 9939 билан чанглатиш ва дастлаб 
куплаб танлаш, сунгра эса куп марта яккалаб ганлаш йули 
билан яратилган.
Муаллифлар: Паришкура Н.С, Зоруиков М.К, Львова
Н.В, Рахманов М.
1983 
йилдан Республиканинг суториладиган ерларида 
яшил озука учун оралик экин сифатида Давлат реестрига 
киритилган.
Булгаре турига мансуб. Тупи тик усади, шохланиши 
яхши ривожланган, поясининг баландлиги 76-110 см, мусс- 
тахкам. Барги яшил, мум губори йук. Бошоги ок, призма- 
симон, узунлиги 14-20см, зичлиги 10 см пояда 16 та бошок 
бор. К,илтиги ок, турри турувчан, узунлиги 3 см. Бошок 
кипиги наштарсимон, узунлиги 10 мм. Дони оч-жигарранг, 
уртача, узунчок, асоси силлик 
1000
та донининг вазни 18.0-
20.0 г.и
Уртача хосилдорлик 60.0-67.0 центнери ташкил этади. 
Тезпишар, вегетация даври яшил озука учун 163 кун; дон 
учун 179 кун.
К,ишлок хужалик касалликлари билан уртача даражада 
зарарланади, киш лок хужалик хашоратлари билан сезиларли 
даражада зарарланади.
4-амалий машгулот 
ЖАВДАР
Жавдар еттита турини уз ичига оладиган 8еса1е авлолига 
кнрадп. Шу турлардам дехкон'ишша ф а ш битта тури 

Сеа'а1е 1_. маълум.
Н.И.Вавилов фикрига кура, ёввойи жавдар билан 
бурдой тогда биргаликда усганида улар Уртасидаги ракобат 
натижасида ёввойи жавдардан маданий жавдар келиб чик- 
каи. Ёввойи жавдар совукха бардош берадиган энг чидамли 
усимшк булиб, нок}лай шароитга камрок чидамли булган 
бугдойни экинлар орасидан сикиб чикариши ва 
1
Ш' тарика


факат узи усиши мумкин. Жавдар асосан бир йиллик усим- 
ЛИ К
булиб, илдизи попук илдиз, пояси похол поя, буйининг 
баландлиги 100-160 см гача етади, барглари тугри лента- 
симон. Жавдарнинг кузги ва бахорги шакллари мавжуд. Халк 
хужалигида асосан кузги шакллари экилади. Буйи узун булга- 
нидан ётиб колишга мойил. Яхши тупланади ва бакувват 
илдиз 
тизими 
хосил килади. Бопюри икки ён томонидан 
сикик булиб, икки томонга йуналган калта килтиклари бор. 
Бошок узагининг хар бир погонасида биттадан бошок була- 
ди. Бошокчалари, одатда икки гулли, учинчи гулнинг мур- 
таги хам булиши мумкин. Бошокча кипиклари энсиз (ингич- 
ка), килтиксимон ортиги бор. Ланцетсимон ташки гул коби- 
гининг тукчали кирраси бор, учидан килтик чикади, туксиз 
ёки тукли булади. бошогининг ранги ок (сарик, малла ранг- 
кизил, жигар ранг ва кора 17-расм). Жавдарнинг дони 
чузинчок ёки овал шаклида, узунасига кетган эгатчаси, учида 
попуги бор, ранг яшилдан жигар ранггача узгариб туради. 
1000 донасининг вазни 18 г дан 35 г гача етади.
Экиладиган жавдар навлари
Яратилган барча жавдар навлари 
5
еса
1
е тур хилига 
мансуб булиб, бу тур хилга кирадиган жавдар ^симлиги 
бошокларининг ок-саргишлиги ва пишиклиги, хамдадона ва 
ташки гул кобигининг ялангоч булиши билан ажралиб 
туради.
Экиладиган жавдар навлари уч хил морфологик белги- 
сига караб бир-биридан фарк килади.
1. Бошокнинг шакли: призмасимон бошок-бу хиллаги 
бошокнинг олд ва ён томонлари бор буйига бир хил кенг- 
ликда булади (энг учи бироз торайган булиши мумкин); дук- 
симон бошок-бундай бошокнинг асосида олд томони ён 
томонидан энлирок булади, чузик-эллипссимон бошок-бун­
дай бошокнинг олд томони урта кисмида бир мунча энли 
булиб, учи билан асосига томон торайиб боради.
2. Бош окнинг зичлиги, худди бугдойдаги каби, биттаси 
чегириб ташланган бошокчалар сонини бошок 
сантиметрлар хисобидаги узунлигига булиш йули билан 
аникланади. Бош окнинг зичлиги: юкори-4.0 ва бундан кжо-


ри; уртачадан юкори-3.6-3.9;. уртача-3.2-3.5; паст (юмшок 
бошок) _ 3.2 дан паст булади.
3. Дони: ранги жихатдан хар хил товланадиган яшил, 
сарик, жигарранг, сарик-яшил, кулранг;
1000
донасининг вазни жихатидан: юкори-28 г ва ундан 
ортик; уртачадан юкори-24-27.9 г; уртача-20-29 г; уртачадан 
паст-16-19.9 г, паст-15.9 г булади.
Республикада иклимлаштирган жавдар 
навлари тавсифномаси
Тетраплоидная нави УзССР Фанлар академиясининг 
Ботаника институтида селекция йули билан чикарилган. Бу 
нав биологик жихатдан кузги булиб, ^симлигининг буйи 151- 
166 см, сербарглиги 53-61%, вегетация даври 165-168 кун. 
Касалликларга чидамли. Юкори кук масса ва пичан хосили 
олинади. Сугориладиган ерларга экиш учун тавсия этиш 
мумкин.
ТРИТИКАЛЕ

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish