Икки бугинли кинематик жуфт оркали богланишида тегиб турган ерларига кинематик элемент дейилади. Бунда кигнематик жуфтлар олий ва куйи турларга булинади.
Богланиш элементи нукта ёки чизик булса, олий, юза ёки текислик булса, куйи деб аталади.
Тишли механизм схемаси.
Муштумчали механизм схемаси
4-3^
^3 ^Х2
(олий кинематик жуфт) бу ерда: 1- муштумча, 2-ролик, 3-турткич, 4-таянч. Харакат турига караб жуфтлар "булиши мумкин.
Чизик, (олий кинематик жуфт)
айланма ва илгариланма кинематик
Механизмларни кузгалувчанлик даражаларини топиш учун, уларни таркибидаги барча бугинлар сонини «К» деб белгилаймиз. Бунда кузгалувчан бугинлар сони п = к - 1 булади. Механизмдаги барча богланишлар сони § = 5Р5 + 4?4 + ЗРз + 2Рз + ?1 (1)
Бу ерда: ?1 - 1 синф кинематик жуфтлар сони рз - 2 синф кинематик жуфтлар сони рз - 3 синф кинематик жуфтлар сони ?4 - 4 синф кинематик жуфтлар сони Рд - 5 синф кинематик жуфтлар сони
Хар бир ?5 учун 5 тадан харакат чекланган, шунинг учун унинг олдига 5 сонини куямиз. Механизмда хар бир бугин дастлаб 6 та харакатга эга булса
УУ = 6п - 5Рз - 4Р4 - ЗРз - 2?2 - ?1 (2)
4.Ифода (2) • фазода харакат килувчи механизмларни кузгалувчанлик даражасини топиш «Сомов - Малышев» формуласидир. Агарда ортикча богланишлар хисобга олинса
\У = 6п - 5Р5 - 4?4 - ЗРз - 2?2 - ?1 + д д - ортик,ча богланишлар сони.
Текисликда фазога нисбатан умуман учта харакат чекланади, яъни:
\У = ( б-3)п - ( 5-3)Рз - ( 4-3)?4 - ( 3-3)Рз
10
42.
Текис механизмнинг кузгалувчанлик даражаси академик Чебишев формуласи билан топилади:
УУ=Зп-2Р5- - Р4
УУ - текис механизмнинг кузгалувчанлик даражаси.
п - бугинлар сони
рз - бешинчи синф кинематик жуфт сони
?4 - туртинчи синф кинематик жуфт сони
формуласикелиб чикади.
п=5, Р5=7, Р4=0; УУ== 3*5-2*7= 1
Механизмларни эркинлик даражасини топишда пассив бугинлар хисобга олинмайди.
Шаклда келтирилган шарнирли параллелограм механизмда 4 - бугин пассив бугиндир. Демак, V/ = 3х3 - 2х4 = 1
Муштумчали механизмда ролик (2) пассив бугиндир, унинг эркинлик даражаси \У = Зп'- 2Рз - 1Р4 = 3х2 - 2х2 - 1х1 == 1
Механизмларни кузгалувчанлик даражасини тугри аниклаш тахлил учун жуда зарурдир.
5. Механизмлар оддийдан мураккабга айлантирилганда маълум бир конуниятларга буйсунади. Буни биринчи булиб Петербург ФА академиги профессор Ассур 1914 йилда илмий ишлар асосида изохдаб берди. Оддий механизмга эркинлик даражасини узгартирмасдан турли тоифадаги кинематик занжирларни кушиш билан янги каторларни хосил килди. Таркибида 4-5 синф кинематик жуфтлари булган механизмлар маълум конун асосида хосил булади.
Ассур класификациясининг таркибида Р4, Р5 классли кинематик жуфтли механизмларга таълуклидир. Р4 класс кинематик жуфт булган механизмларни (яъни олий кинематик жуфт булган механизмларни) Рд класс кинематик жуфтли механизмларга алмаштириш мумкин.
Булар биринчи синф, биринчи тартибли механизмлардир.
Do'stlaringiz bilan baham: |