Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


-боб. С Т Р Е П Т О К О К К Л А Р



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

14-боб. С Т Р Е П Т О К О К К Л А Р
S trep to co ccu s 
авлодига 
S trep to co ccu s p n eu m o n ia 
ва 
S tre p to ­
co c c u s pyoqenes 
киради. Стрептококкларни 
биринчи 
булиб 
Бильрот (1874) ва Л. Пастер (1879) аницлаганлар. 
Уларни 
1884 йилда Э. Розенбах урганади.
STREPTOCOCCUS PYOGENES 
(ГЕМОЛИТИК)
М ор ф ологи яси . 
Стрептококклар шарсимон шаклда булади. 
Хар бир майда ва йирик коккнинг диаметри 0,6—1 мкм булиб
полиморфизм характерлидир. Стрептококклар бир текисда бу- 
лингани сабабли занжирсимон 
булиб 
жойлашади. Занжир- 
ларнинг узунлиги турлича булади. Зич озица мухитида калта
сую^ ози^а мухитида узун занжир булади. Стрептококклар ха- 
ракатсиз, спора хосил килмайди, янги культуралар айрим 
\ о л -
ларда капсула хосил цилади. Грам мусбат буялади.
К у л ь т у р а л хо сса си . 
Факультатив анаэроб. Улар 37°С ва 
p H
7,6—7,8 да ривожланади. Крнли ва зардобли мухитларда уса­
ди. Зич ози^а мухитида майда, ясси, хира кулранг колония 
хосил килиб усади. К^снли агарда р-гемолитик стрептококклар 
колония атрофида гемолиз зонасини хосил цилиб усади, 
а-ге- 
молитик стрептококклар эса яшилланувчи гемолиз зона хосил 
цилади. Айрим стрептококклар гемолиз зона х°сил цилмаслиги 
Хам мумкин.
Шакарли шурвада стрептококклар пробирка тубида, дево­
рига ёпишган донадор чукма хосил цилиб усади, мухит тини^ 
^олади.
Ф ер м ен тати в х о сса си . 
Стрептококклар сахаролитик хоссага 
эга. Улар глюкоза, лактоза, сахароза, маннит 
(хамма вацт 
эмас) ва мальтозани кислотагача парчалайди. 
Протеолитик 
хоссаси уларда кам ифодаланган. Улар сутни ивитади, жела- 
тинани суюлтирмайди.
Т о к си ге н л и к хо сса си . 
Стрептококклар ^атор экзотоксинлар- 
ни хосил килади. 1) стрептолизинлар — эритроцитларни парча- 
лайдиган токсин (0—стрептолизин кардиотоксик таъсир этадиК
2) лейкоцидин—лейкоцитларни парчаловчи бу токсиння юкр-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ри вирулентли штаммлар хосил килади, 3) эритроген (скарла­
тина) токсини — скарлатинага тегишли касаллик белгиларини, 
яъни интоксикация, 
i
^
oh
томирларининг реакциялари, тошмалар 
ва бошца белгиларии намоёи ^илади.
Эритроген токсиннинг синтези профаг томонидан детермин- 
ланади. 4) цитотоксинлар — гломерулонефритни ча^ириш хос­
сасига эга.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish