Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


Антитело  — бемор кон зардоби. 3. К омплемент



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Антитело 
— бемор кон зардоби.
3.
К омплемент 
— денгиз чучцачасннинг цон зардоби киради.
4. 
Антиген 
— цуй эритроцити. Бу гемолитик системага ки­
ради.
5. Антитело — цуй 
эритроцитларига мос гемолитик зардоб.
6. Ф изиологик эри тм а.
Комплемент богланиш реакцияснда куп микдорда мураккаб 
компонентлар иштирок этгани учун, улар олдиндан титрланган 
ва реакция анпц микдорда ва тенг хажмда олиниши 
лозим:
0,5 ёки 0,25, кам холларда 0,2 мл ^ажмда олинади. Барча таж­
риба 2,5; 1,25 ёки 1,0 мл (катта хажмлар аннц натижанн Ое- 
ради) хажмда олиб борилади. Реакция компонентларини таж­
риба ^андай хажмда олиб борилса шу хажмда титрлаш лозим, 
етишмаган компонентларни физиологик эритма билан алмаш- 
тирилади.
И Н ГРЁД И Е Н Т Л А РН И Т А Й Ё РЛ А Ш
1. Гемолитик зардоб (гемолизин). Зардобни узини титрига ку­
ра 3 маротаба кам суюлтирилади. Умумий суюлтирилган зардоб­
ни барча тажриба учун тайёрланилади, унинг хажминп битта 
пробиркадаги зардоб хажмини (масалан: 0,5 мл) пробиркалар 
сонига купайтирилиб топилади. Унинг суюлтириш даражаси 
тажрибага нисбатан бироз купро^ булади.
2. Куй эритроцитлари. Барча тажрибадаги пробиркалар учун 
ювнлган 3% куй эритроцит илинмаси тайёрланнлади.
Гемолитик системани тайёрлаш учун пробиркаларга цушиш- 
дан 30 да^ика аввал тенг хажмда суюлтирилган гемолизин ва 
эритроцит илинмаларини яхшилаб аралаштирилади, зардоб 
эритроцитларга цуйилганидан сунг уни хам яхшилаб аралаш- 
лаштириладн ва термостатда 37°С 30 дакика сакланади (сен- 
сибилизацияланади).
3. Комплемент одатда 1:10 суюлтирилади. Х ар бир тажрп- 
бадан олдин албатта уни титрланади. Комплемент титри деб, 
37°С да 1 соат ичида гемолитик системага 
солинганда 
ту- 
лиц гемолизга учратувчи, унинг энг кам микдорига айтилади. 
Комплементни титрлаш схемаси жадвалда курсатилган.
Натижани укиш. Н азорат пробиркаларида гемолиз излари 
хам булмаслиги лозим, чунки уларнинг бирида 
комплемент, 
бош^асида гемолизин булмайди. Н азорат пробиркада реакция- 
нинг гемотоксиклиги (эритроцитларни тулик лизисга учратиш 
хоссаси) компонентларнинг йу^лигидан далолат беради.
18-жадвалда келтирилган мисолда 1:10 суюлтирилган ком­
племент титри 0,15 мл га тенг. Тажрибадаги комплементнпнг 
фаоллиги реакциядаги бош ^а компонентлар билан носпецифик
www.ziyouz.com kutubxonasi


адсорбцияланиши ^исобидан пасайиши мумкин, шунинг учун 
тажриба учун комплементнинг микдори орттирилади: титр до- 
засидан кейингиси олинади. Бу — ишчи дозасидир. Келтирил­
ган мисолдан у 0,2 мл комплементни 1:100 суюлтирилганнга 
тенг. Чунки комплемент богланиш реакциясида иштирок этадн- 
ган барча компонентлар тенг хажмда булиши лозим (бизнинг 
мисолимизда у 0,5 мл га тенг). Комплементнинг ишчи дозасига 
10,2 мл 1:10) 0,3 мл физиологик эритма к;ушилади. Барча таж­
риба учун уларнинг хар бир хажми (комплемент ва физиологик 
эритма)" комплемент богланиш реакциясида иштирок этадиган 
пробиркалар сонига купайтирилади. Масалан: тажриба олиб 
бориш учун 50 та пробиркада 1:10 суюлтирилган 10 мл дан 
комплемент (0,2 млХ50) ва 15 мл физиологик эритма (0,3 мл 
Х 50 ) олиш лозим.
4. Антиген — одатда титри курсатилган холда тайёр оли­
нади, яъни суюлтирилгандан кейин 1 мл саклаши лозим бул­
ган антиген микдори. Масалан: 0,4 мл титрда уни 0,95 мл физио­
логик эритмада суюлтирилади. 
Тажриба 
учун титр ярмига 
тенг (0,5 мл) микдорда антиген олинади. Бу унинг ишчи доза­
сидир. Б арча тажриба учун антигеннинг умумий суюлтирилиши 
тайёрланилади, 0,5 мл ни тажрибадаги пробиркалар 
сонига 
купайтирилади.
5. Антитело бемор цон зардоби. Тажрибадан 
олдин янги 
зардобни ундаги бор комплементларни парчалаш учун инак­
тивация ь^илиш лозим. Бунинг учун уни 56°С 30 да^иь^а сув 
.\аммомида ёки инактиваторда кизднрилади. Охирги усул афзал- 
роцдир: у зардобни орти^ча ^изиб кетишига яъни денатурация-
18-ж а д в а л
Ком плем ентни ти трлаш
П робиркалар
И нгреди ентлар,
м л
Т аж ри ба
К онтрол
Гемо-! ^ 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish