Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet114/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Л Н Т И К I 
Эрит- 
C I I C T C -
Р°ЦИТ- 
ма 
1 л а Р
Ф изиологи к
1,45
1,4 1,35
1,3 1.25 1,2 1,15
1,1 1,05
Ю
1,5
1,5
эритм а
К ом плем ент 1:10
0.05
0.1 0,15
0,2 0,25 0,3 0.35
0.4 0,45
0.5
-----
0,5
Г ем олитик
1.0
1,0
1,0
1,0
1,0 1,0
1.0
1.0
1,0
1.0
1,0
-----
система
3% куй эритро­
ц и т а
1
1

__

1
0.5
П роби ркалар
колдирилади.
яхш и лаб чай ц атилад и ва 37СС ли тер м о статд а 1 соатга
Н ати ж а
1 Гомолип
i
»уц.
Гемолиз содир булади. 

Г ем олиз iiyic.
www.ziyouz.com kutubxonasi


ланншига йул цуймайди. Денатурацмяланган зардоб тажриба 
учун ярамайди. Бемор кон зардобни» одатда 1:10 дан 1:100 
гача суюлтирилган холда кулланилади.
Иммун зардобларн купинча ишлаб чицариш шароитларнда 
ва инактивация цилинган холда чикарилади. Уларни 1:50 ва 
ундан юь^ори дараж ада суюлт»рилади.
АСОСИЙ ТАЖРИБАИИ ОЛИВ БОРИШ
Тажрибани олиб боришда компонентларни тартиб 
билан 
солиш катта ахамиятга эга. Тажриба иккита 
боскичда олиб 
борилади (19-жадвал).
19-;и а д о а л
Комплементни боглаш тажриба рсакцияеи
П нгредиентлар. мл
П роб и ркалар







.
4

б 


J
Т аж ри ба
Контрол
Зардоб­
лар
А нти­
ген
Г ем оли­
тик си с­
тем а
Ишчи дозасп- 
даги к о м п л е­
мент
X 1 


2
1 -бос^ич ф изиологик 
эритм а
------
0,5
0,5
1.5
1,25
1.0
0,5
1:10
сую лтири лган бемор 
зардоби
0,5
0,5


Иш чи дозадаги 
антиген
0,5
---------
0,5
Ишчи дозадаги 1:10 
ком плем ент
0,5
0,5
0,5
0,25
0,5
1,0
П робиркалар я х ш и л аб чаГщалади ва тер м о статд а 37°Сда 45— 60 
дацица ёки 4° ('д а 18 соат сакланад и.
2-босцич
гем олитик
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
: 1,0
1,0
П роби ркалар ях ш и л аб чайцатилиб в а 37°С ли терм остатда 2, 3, (3, ва 
7-пробиркаларда тулик гемолиз бугунича цолдирнлади.
Н ати ж а
М
у
с
б
а
т
ё
к
и
м
а
н
ф
и
й
-------
+ + + +
Ж


1-боскич. Пробиркаларга талаб цилинган мицдорда физио­
логик эритма, сунг талаб цилинган хажмда суюлтирилган за р ­
доб ва шундай хажмда ишчи дозада антиген ва комплемент
www.ziyouz.com kutubxonasi


солинади. Т аж ри б а албатта реакцияда иштирок этадиган барча 
пнгредиентлар: зард об, антиген гемолитик зард об ва компле­
мент коитролн билан олиб борилади.
Пробиркалар яхшилаб чайцалтирилади ва 37°С хароратда 
45— 60 дакица ёки 4°С хароратда 18 соат сакланади. Lily вацт 
ичида специфик антиген ва антителолар комплемент ёрдамида 
богланиб олади. Реакцияни «совуцда» бориши специфик ва се- 
зувчанликни оширади.
2-босцич. Пробиркалар термостат ёки музлатгичдан олин- 
гандан сунг уларнинг барчасига олдиндан 30 дакица термос­
татда ушланган (сенсибилизацияланган) гемолитик зардобдан 
1 мл дан солиб чикилади. 
Пробиркалар чайцатилиб 
ва яна 
термостатда колдирилади.
Натижани уциш. 2, 3, 6, 7, пробиркаларда тулиц гемолиз 
булиши учун пробиркаларни термостатда колдирилади (кон­
трол зардоб антиген ва бир, икки доза комплемент). Энг би­
ринчи икки доза комплемент сакловчи 7-пробиркада гемолиз 
содир булади. Агар бу пробиркада гемолиз ва пробирка ичида­
ги суюклик тиниц булса бошца контрол пробиркаларни диктат 
билан кузатиш лозим.
2, 
3 ва 6 пробиркалар тиник булганн захоти штативдаги 
пробиркаларни термостатдан олиш лозим. Тажриба пробирка- 
ларининг термостатда узок ушланмаганини 5-пробиркада бироз 
лойцаланишнинг булиши курсатади. 5-пробиркада ярим ишчи 
дозада комплемент ва тугри реакция куйилганда хам 
ту л щ
гемолиз содир булиши мумкин эмас.
Контрол зардоб ва антиген нина (2, 3 пробиркаларда) ге­
молиз булиши, уларнинг дозаси тугри танланганини курсатади 
ва цайта зардоб хамда антиген комплементни боглап олмайди.
Гемолитик системанинг контролида (4-пробирка) реакция 
тугри олиб борилса гемолизнинг излари булмайди, чунки унда 
комплемент йуц.
Контрол 
пробиркалардаги узгаришлар тугри эканлигига 
ишонч ^осил цилинганидан сунг 
тажриба пробиркалари тек­
ширилади. Тажриба пробиркаларида гемолизнинг булмаслиги 
реакция натижасининг мусбатлигини билдиради. Б у зардобда 
олинган антигенга нисбатан специфик антитело борлигидан да­
лолат беради.
Улар хосил цилган комплекс комплементни боглаб олади 
ва гемолиз реакцияси булишига йул куймайди. Агар пробирка­
да гемолиз содир булса, реакциянинг натижаси манфий деб 
саналади. Бу холларда бемор зардобидан олинган антигенга 
нисбатан мос антитело булмайди, натижада комплемент буш 
колади ва у гемолиз реакциясида иштирок этади.
Реакция цуйидагича ба^оланади:
- f- f+ + эритроцитлар 100% чукмага тушади, чукма усти- 
даги суюклик тиниц булади.
+ + + ‘ 25% эритроцитлар гемолизга учрайди. Ч укм а усти-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish