Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

МОРФОЛОГИК ХОССАСИ
Микроорганизмларнинг морфологик хоссасини урганиш хам 
микроорганизмларни дифференциациясига хизмат цилади. Мор- 
фологияси буялган препаратлар урганилади. Хужайранинг 
шакли, улчами, уларнинг препаратда жойланиши, спора, кап­
сула, хивчинларининг борлиги 
аникланади. 
Препаратларни 
буялганда микробларнинг буёцларга нисбатан муносабати 
(тинкториал хоссаси).— буё^ларни яхши ёки ёмон цабул цили- 
ши, дифференциал буёцларга цандай муносабатдалиги (Грам, 
Циль—Нильсен ва бошцаларда цандай буялади) аницланади. 
Микробларнинг ^аракатчанлигини буялмаган препаратлар ёр­
дамида аницлаш мумкин. Тирикликка оид буё^лар микроор­
ганизмларнинг 
^аракатчанлигини 
ёки улик 
хужайраларни 
фар^лаш, уларнинг булиниб купайишини кузатиш 
имконини 
беради.
ФЕРМЕНТАТИВ ФАОЛЛИГИ
Микроорганизмларнинг ферментатив фаоллиги бой ва хил- 
ма-хилдир. Мана шу хоссаси буйича микробларнинг тури ва 
типигина эмас, балки уларнинг биовариантларини хам аник- 
лаш мумкин. Микробларнинг асосий ферментатив хоссаларини 
ва уларнинг сифатини ани^лаш усулларини куриб чицайлик.
Углеводларни парчалаш 
(сахарилитик фаоллиги), 
яъни 
шакар ва куп атомли спиртларни кислота ёки кислота ва газ- 
гача парчаланиш хоссасини у ёки бу углевод ва индикатор 
са^ловчи Гисса мухитларида урганилади. Сахаролитик фермент­
лар таъсирида углеводлар кислотагача парчаланади, кислота 
таъсирида индикатор уз рангини узгартиради, натижада му­
хит хам уз рангини узгартиради. Микроблар бу углеводни 
парчаламаса, мухитнинг рангини узгартирмайди. Газгача пар- 
чаланганини суюк мухитларда сузгичларда газ тупланиши ёки 
зич мухитларда пуфакчалар хосил булганлигидан билиши- 
миз мумкин. Сузгич бу бир учи кавшарланган шиша найча 
булиб, у озица му.\итга стерилизация цнлишдан аввал солиб ху- 
йилади. Микробларнинг сахаралитик фаоллигини Эндо, ЭМС, 
Плоскирёв мухитларида хам урганиш мумкин. Мухит таркиби- 
даги лактозани микроорганизмлар кислотагача 
парчалайди, 
кислота таъсирида рангсиз фуксин уз рангини узгартиради, на­
тижада мухит в а колония хам уз рангини узгартиради. Лак-
www.ziyouz.com kutubxonasi


тозани парчаламайдиган микроорганизмларнинг колониялари 
рангсиз булади.
Амилаза хосил ^иладиган 
микроорганизмлар 
крахмалли 
мухитда усганда крахмални парчалайди. Крахмал парчалага- 
иини аницлаш учун унга бир неча томчи люгол эритмаси томи- 
зилганда мухитнинг ранги узгармайди. Крахмал парчалапмаса 
люгол эритмаси томизилганда кук рангга айланади.
Протеолитик хоссаси (яъни оцсилларни, полипептидларни 
ва бош^аларни парчалаш хоссаси). Микробларнинг бу хоссаси 
желатинали, сутли, зардобли пентонли мухитларда урганила- 
лади. Микроблар желатинали мухитда усганда желатинани 
ферментлаши натижасида мухитни суюлтиради. Казеинни пар- 
чаловчи микроблар сутни пептонлайди, сут ивийди. Пептон пар- 
чаланганда индол, водород сульфит, аммиак ажралади. Улар­
нинг хосил булишини индикатор хор°з ёрдамида ани^лаш мум­
кин. Маълум эритмалар фильтр х0Р03Га'шимдирилади, ХУРИ- 
тилади ва 5 — 6 см узунликда цир^илади, микроб культура 
ГПШ га экилгандан сунг цопкогига урнатилади (хистириб ху- 
йилади). Термостатда устирилгандан сунг натижа ухилади. 
Пептон аммиаккача парчаланса хогоз кук рангга киради. Во­
дород сульфидгача парчаланиши натижасида 20% 
цургошин 
ацетат эритмаси ва натрий гидрокарбонат шимдирилган цогоз 
ХУргошин сульфат хосил булиши натижасида х°Ра рангга ки­
ради, индол хосил булиши натижасида оксалат кислота шим­
дирилган хогоз цизил рангга киради.
Ю^орида айтилган мухитлардан таш^ари 
микробларнинг 
турли хил субстратларга парчаланишини маълум реактивлар 
шимдирилган ^огоз дисклари ёрдамида ани^лаш мумкин. Зич 
ёки суюх мухитга хороз дисклари солинади, 37°С х аР°РатДа
3 соат термостатда са^лангандан сунг олиб текширилади. К^о- 
F03 дискнинг ранги узгарганига хаРаб углевод, оцсил, амино­
кислота ва бошцаларнинг парчаланганлигини билишимиз мум­
кин.
Гемолитик (эритроцитларни парчалаш хоссаси) ^онли му­
хитларда урганилади. Суюх мухитлар бунда тиних холаДи> зич 
озица мухитида колония атрофида тиних рангсиз зона хосил 
булади. Метгемоглобин х°сил булса, колония атрофида яшил- 
ланувчи соха хосил булади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish