Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


Барча микроорганизмларнинг озикланиш, нафас олиш, б у ­



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Барча микроорганизмларнинг озикланиш, нафас олиш, б у ­
линиб купайиш жараёнини амалга ошириш учун ози^ моддалар
зарур.
Микроорганизмлар энергия манбаи ва озиц модда сифатида 
турли хил органик моддалар ва ноорганик бирикмалардан фой- 
даланади, шунингдек нормал хаёт кечириши учун уларга мик- 
роэлементлар ва усиш омиллари талаб цилинади.
Микроорганизхмларнинг озикланиш жараёнида узига хослик 
бор:
Биринчидан, озиц моддалар хужайранинг бутун девори ор- 
кали киради. Иккинчидан, микроб ^Ужайраси жуда тез бора- 
диган метаболитик реакциясига эга. Учинчидан
микроорга­
низмлар яшаш му^итини узгартиришга жуда тез адаптацияла- 
ниш (мосланиш) хусусиятига эга. Х^ар хил шароитда яшашга 
кура микроорганизмларнинг турли хил озикланиш турлари та- 
фовут этилади.
О зи к л а н и ш ту р и . 
Озикланиш тури азот ва углеродни хазм 
^илишига цараб аницланади. Водород ва кислород органоген- 
ларнинг манбаи булиб сув хисобланади. Ози^ моддаларни пар- 
чалаши учун микроорганизмларга сув жуда зарур, чунки улар 
хужайрага фацат эриган модда билан киради.
Углеродни кабул ^илишга кура микроорганизмлар икки тур- 
га булинади: автотрофлар ва гетеротрофлар.
Автотрофлар (грекча 
autos—узим, trophe—озикланаман) 
оддий ноорганик бирикмалардан мураккаб органик бирикма- 
ларни синтезлаш хусусиятига эгадир. Улар углерод манбаи 
сифатида углекислота ва бошца неорганик углерод бирикма- 
ларидан фойдаланиши мумкин. Автотрофлар тупро^ (нитри­
фикация, серобактерия ва б.) бактериялари хисобланади.
Гетеротрофлар (грекча lieteros—бошца, 
tieplie—озиклана­
ман) усиб ривожланиши учун тайёр органик 
бирикмаларга 
мухтождирлар. Улар углеродни углеводлардан, (купинча глю­
коза) куп атомли спиртлардан, органик кислоталардан, амино- 
кислоталардан ва бошка органик моддалардан олади.
Гетеротрофларга микроорганизмларнинг катта 
гурухдаги 
аъзолари киради, улар орасида сапрофит ва паразитларни 
учратишимиз мумкин.
Сапрофитлар улик организмдан (грекча sapros—чириган, 
photon — усимлик) тайёр органик бирикмаларни олади. Улар 
улик организм цолдицларининг чиришида катта рол уйнайди. 
Масалан, чиритувчи бактериялар ва бошцалар.
Паразитлар (грекча parasitos—харомхур, текинхур) тирик 
усимлик, хайв°н ва одам хужэйрзсидаги органик бирикмалар 
хисобига яшайди ва булиниб купаяди. Бундай микроорганизм­
ларга риккетсиялар, вируслар ва айрим содда жониворлар ки­
ради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Азотни кабул цилишига кура микроорганизмлар икки гу- 
ру^га булинади, аминоавтотрофлар ва аминогетеротрофлар. 
Аминоавтотрофлар оцсилни синтезлаши учун хужайралар хаво- 
ни азот молекуласи ёки аммоний тузларидан олади. Аминоге- 
теретрофлар азотни органик бирикмалардан—аминокислота, му- 
раккаб о^силдан олади. Уларга барча патоген микроорганизм­
лар ва купгина сапрофитлар киради.
Энергия манбаига кура микроорганизмлар куйидагиларга 
булинади:
фототрофлар — биосинтез реакцияси учун энергияни цуёш 
нуридан (пурпур серобактериялар) олади.
хеметрафлар—энергияни ноорганик моддаларни ва органик 
моддаларни оксидлаши хисобпга олади.
Лекин микроорганизмларни озпцланишига кура чегаралаб 
булхмайди, чунки шундай турдаги микроорганизмлар борки, улар 
гетеротроф туридан автотроф турига ва аксинча узгариши мум­
кин. }\озирги ва^тда микроорганизмларнинг ози^ланишига кура 
янги терминлар киритилган: гетеротрофлар, органотрофлар, ав­
тотрофлар—литотрофлар (грекча litos—тот) деб аталади, чун­
ки бундай микроорганизмлар факат минералли мухитда усиш 
кобилиятига эга.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish