Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

хУж а йранинг 
турли кимёвий компонентлари (оцсил, 
углевод, ёг) билан богланган ва 
хУж а
1
Ф анинг 
ички тузилиши 
таркибига киради. Буш холдаги сув хужайрада буладиган кимё­
вий реакцияларда иштирок этиб, турли хил кимёвий бирикма­
лар эритувчиси, шунингдек коллоидлар учун дисперс мухит 
булиб хизмат хилади. Хужайра таркибидаги буш сув хУжай- 
ранинг физиологик холати, хужзйранинг ёши ва таш^и мухит 
шароитига хаРаб узгариши мумкин. Спорали шаклдаги бакте- 
рияларда сув вегетатив шаклдаги хужайраларга нисбатан кам 
булади. Капсулали бактерияларда сув ми^дори жуда куп бу­
лади.
Оцсиллар — ХУРУЦ модданинг 50—80% ни ташкил цилади 
ва микроорганизмларнинг мухим биологик хоссаларида аниц- 
ланади. Бу оддий о^силлар — протеин ва мураккаб протеид- 
лардир. Хужайранинг ха^т фаолиятида нуклеопротеидлар — 
оцсилларнинг нуклеин кислотаси (Д Н К ва РНК) билан бирик- 
маси катта ахамиятга эга. Микроб хужайраси таркибида нук- 
леинопротеидлардан ташцари кам ми^дорда липопротеидлар, 
гликопротеидлар, хромопротеидлар булади. О^силлар цитоплаз­
ма ва нуклеоидларга булиниб хУжа?Фа девори таркибига ки­
ради. Уларга ферментлар, купгина токсинлар (микроорганизм­
лар захари) киради. Микроорганизмларнинг тури, спецификли- 
ги о^сил моддаларнинг сифат ва мицдорий таркибига богли^.
Нуклеин кислоталар хайвон 
хУж а й расида 
кандай функ- 
цияни бажарса микроб хужайрасида хам худди шундай функ- 
цияни бажаради. Д Н К ядро (нуклеоид) таркибида булади. 
ва микроорганизмларнинг генетик хоссаси асосида тузилади. 
РНК ядро ва цитоплазмада булади ва хУжайра оцсили биосин- 
тезида иштирок этади. Нуклеин кислотанинг умумий ми^дори 
микроб 
хУж а йраси 
хурух моддасининг 10—30% ни ташкил эта- 
Ди ва бу микроб 
хУж а йРасининг 
тури хамда ёшига борлиц бу­
лади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Углеводлар КУРУК модданинг 12— 18% ни ташкил ^иладй. 
Микроб хужайрасида энергия ва углерод манбаи сифатида 
фойдаланилади. Хужайранинг таркибий цисми хужайра, цоби- 
ги, капсула ва бошкалардан таркиб топади. Микроорганизм 
хужайралари узида оддий (моно ва дисахаридлар) ва ю^ори 
молекуляр углеводларни сацлайди. Купгина бактерияларда ким­
ёвий таркибига кура крахмал ва гликогенларни эслатувчи ки- 
ритмалар булиши мумкин, улар хужайрада озиц-овк;ат захира- 
лари ролини уйнайди. Углеводлар турли микроорганизмларда 
турлича булади ва улар микроорганизмларнинг ёшига, яшаш 
шароитига боглиедир.
Ёглар (цуруц модданинг 0,2—40% ни) цитоплазматик мем- 
бранада хужайра кобигининг таркибий к;исми 
хисобланади. 
Улар энергия алмашинувида иштирок этади. Айрим микроб ^У- 
жайраларида ёглар захира модда сифатида тупланади.
Еглар асосан нейтрал ёглар, ёг кислотаси, фосфолипидлар- 
дан иборат. Уларнинг мицдори микроорганизмларнинг тури ва 
ёшига боглиц. Масалан: сил микобактерияларида ёг ми^дори 
40% ни ташкил этади, бу бактерияларни ташци мухит омил- 
ларига чидамлилигини юзага келтиради. Микроорганизм хужай­
расида ёглар углевод ва оксиллар билан богланган мураккаб 
комплексни хосил цилиши мумкин, бу микроорганизмларнинг 
токсигенлик хоссасини белгилайди.
Минерал моддалар — уртача ^урук; модданинг 2— 14% ни 
ташкил этади, уларга фосфор, натрий, 
калий, 
олтингугурт, 
темир, хлор ва бош^алар киради.
Фосфор — нуклеин кислота, фосфолипидлар, купгина фер- 
ментлар шунингдек АТФ 
(аденозин трифосфат кислотаси) 
таркибига киради, хужайранинг энергия аккумулятори булиб 
хисобланади.
Натрий — хужайрада осмотик босимни саклашда иштирок 
этади.
Темир — нафас ферментлари таркибига киради.
Магний — Грам мусбат бактерияларнинг юзасида жойлаш- 
ган, магний рибонуклеат таркибига киради.
Микро элементлар оз мицдорда учраса-да микроорганизм­
ларнинг ривожланиши учун жуда зарур. Уларга кобальт, мар­
ганец, мис, хром, рух, молибден ва бош^а купгина элементлар 
киради.
Микроэлементлар айрим ферментларнинг синтезида ва улар­
ни фаоллашда иштирок этади. Алохида кимёвий элементлар- 
нпнг узаро нисбати микроорганизм турига, ози^ мухит таркиби­
га, алмашинув характерига ва таш^и мухитда яшаш шароити­
га борлиц
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish