Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


 0 да^ица стерилизация ^илинади. 26 боб.  Т О У Н ( У Л А Т ) К У З Р А Т У В Ч И С И



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet194/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

2 0
да^ица стерилизация ^илинади.
26 боб. 
Т О У Н ( У Л А Т ) К У З Р А Т У В Ч И С И
Тоун бактериясини 1894 йилда Иерсен Гонконгда аниклаган 
ва бактерияларнинг бу авлоди унинг номи 
билан 
аталади. 
Д. К. 
Заболотний, Н. К. Клодницкий, И. А. Лебединский,
H. Ф. Гамалея ва хинД олимлари тоун цузратувчисини атрофли-
ча ургандилар ва бу касалликни даволашда стрептомицинни 
цуллашни тавсия этдилар.
Yersiniae 
авлодига 3 та^ турдаги бактериялар. киради.
I. Yersiniae pestis—тоун кузратувчиси.
2
. Yersiniae pscudotubcrculosis—пссвдотуберкулёз ^узгатувчи- 
си.
3. Yersiniae enterocolitica—ичак инфекцияларини келтириб чи- 
царади.
Бу авлодга кирувчи барча цузратувчилар Грам манфий та- 
ёцчалар булиб, купинча овоид (тухумсимон) шаклда, 0,4—0,7Х
1—2 мкм катталикда ва спора х°сил цилмайди. Псевдотубер­
кулёз ва энтероколитик иерсенийлари харакатчандир. Уларнинг 
барчаси ози^а мухитига талабчан эмас, ферментатив жихатдан 
фаол булиб, цатор углеводларни кислотагача парчалайди.
Морфологияси. Овалсимон таёцчалар. 0,3—0,6X1—2 мкм 
катталикда булиб, полиморфдир. Зич 
о з щ г
мухитидан тайёр­
ланган суртма препаратда улар узунчоц, ипсимон шаклларда 
куринади. Спора хосил р^илмайди, харакатсиз, хивчинлари йуц, 
нозик капсула хосил цилади. Грам манфий булиб буялади. Ци- 
топлазмаси бир хилда жойлашмаганлиги сабабли таёцчанинг 
икки чети ту^ буялади. Метилен куки билан буялганда бундай 
биполярлик (бир к;утблилик) яхши куринади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Культурал хоссаси. 
Тоун 
цузратУвчиси 
факультатив анаэроб. 
Озица мухитларга талабчан эмас. 28—30°С да pH 7,0—7,2 да 
12—14 соатдан сунг усади. Унинг усишини тезлаштириш учун 
мухитга айрим бактерияларнинг экстрактлари, сарцин, гемо- 
лизланган цон, натрий сулфати ва бошкалар цушилади. Тоун 
цузгатувчисининг электив мухити булиб казеинли мухит ва иви- 
ган ^он гидролизати хисобланади. Зич озик;а мухитида 18—24 
соатдан кейин четлари текис, майин колония х°сил цилади, 48 
соатдан кейин колонияларнинг чети тузилган румолчага ухшаб 
^олади. Суюц озица мухитида чукма куринишидаги занжирча 
Х о л и д а
^сади. Пробирка тубида цаватли чукма ва парда юза- 
сида эса осилиб турадиган ипчалар—«сталактик усишларни» 
куриш мумкин. R — шаклда усган культуралари вирулент хисоб­
ланади, лекин турли хил омиллар таъсирида улар S авирулент 
шаклга айланади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish