Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet196/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

1
) бубон
2
) упка, 
3) септик, 4) тери, 5) ичак шакллари. Кузратувчи тушган ерда 
цуйидаги кетма-кетликда: дог —► папула -> везикула 
пустула 
-> карбункул 
яра хосил булади. Бемор согайганда эса яра 
урнида чандих цолади. Касалликнинг бу шакли жуда кам уч­
райди. Асосан улар тери-бубонли тоун шаклида утади.
Бубон шаклида инфекция кириш жойларида излар булмай­
ди, чунки кузратувчи лимфа томирлар оркали унинг тармоцла- 
рига таркалади. Бу жойларда уткир яллирланиш жараёни ри- 
вожланиб, бирламчи бубон 
х осил 
булади. Лимфа тармоцлари 
узаро ХУ
Ш И Л И 6
кетади. Лекин бубонлар устидаги тери узгар­
майди. Микрофаглар микробларни ураб олсада, фагоцитоз ту- 
галланмайди. Чунки микроб токсини таъсирида фагоцитлар 
улади. Кенинчалик каииллярлар некрозга учраб, микроблар эса 
Хонга утади ва бу бирламчи бактериемия дейилади. Ички аъ- 
золарда инфекциянинг куплаб учоцлари юзага чикади. Кейин- 
чалик гематоген йул билан иккиламчи бубонлар хосил булади. 
Касаллик уткир ривожланганда бактериемия иккиламчи учоц- 
лар (жигар, талок ва б.) хисобига жадаллашади ва септицемия 
шаклига айланади.
Касалликнинг терн шаклида 
хУз р а т у в ч и
тушган жойда 
o f
?
рикли папула 
х ° сил 
булади ва у кейинчалик кузратувчи сац- 
лайдиган конли-сероз суюклик пустулага айланади. Агар касал­
лик даволанмаса, карбонкуллар улчами 1—3 см ва ундан 
х ам 
катта некрозли ярага айланади. Тоун яраси кам сонли булиб
чандиц хосил ^илади ва секин битади.
Касалликнинг бубонли шакли ю^ори харорат, организмнинг 
o f и р
интоксикацияси, купинча бактериемиянннг ршзожланиши 
ва жараённинг юксалиши билан тавсифланадн. Яшпрнн даври 
2 _ 3
кун, баъзан 4—5 кун давом этади. Касалликни узига хос
www.ziyouz.com kutubxonasi


белгиларидан бири зарарланган жойда цаттик; оррик; пайдо*бу­
лади. Бубонлар тез ривожланади ва тову^ тухуми, олма ва 
ундан ^ам каттарок хажмда булади. Бунин, ^улок атрофи, жар 
ости, кукрак ости, елка; цулти^ ости, 
1
\Ов ва ^ов орти бубонла- 
ри ,%осил булади. Бунин ва култик ости бубонлари энг хавфли 
хисобланади, чунки улар иккиламчи упка асоратларига олиб 
келади. Касаллик бирданига, бехосдан, калтирашларсиз, дар- 
мон цуримасдан, тана хароратининг 38—39°С гача, хатто 40°С 
ва ундан >*ам юцорнга кутарилиши билан бошланади. Эрталаб 
харорат бироз тушади, кеч^уруи эса кутарилади. Юз териси 
цизаради, кузлар ялтирайди, нафас олиш тезлашади, нафас ци- 
сади, бош оррийди, ^аракат координациям бузилади, 
нутц 
узгаради. Баъзи беморларда алахсираш (галлюцинация),^ эй­
фория кузатилади. Касаллик ofhp кечганда иккиламчи упка 
тоуни, сепсис, менингит каби 4
— 6
кун ичида бемор нобуд була­
ди. Бирламчи упка шаклининг яширин даври 2—3 кун. К>алти- 
раш, ^ароратнинг 39°—40°С булиши, путал, цонли суюклик 
ажралиши билан тавсифланади. Беморлар алахсирайди, та- 
жовузкор булиб колади ва ^очишга харакат килади. 2—3 кун 
ичида юрак фаолиятининг сусайиши ва нафас олиш маркази 
фалажидан бемор нобуд булади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish