Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet82/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Аломати ва клиник даври. Сийдик чикариш каналининг шикастланишига учта аломат хосдир: уретрорагия, сийдикни тухтаб колиши ва оралик гематомаси (урогематома).
Уретранинг тулик ва кисман ёрилишларида коннинг окиши мумкин. у одатда сийдик чикариш каналининг олдинги булимининг ёрилишида жуда яккол куринади. Бунда кон сийиш уретрани атрофига чикади. Бунда уретрадан кон сийиш вактидан ташкари вактда чикади (уретрорагия).
Сийдик чикариш каналининг орка булимининг ёрилишида коннинг окиши инициаль гематурия шаклида булиб, кон беморнинг сийишига уринган вактида чикади. Купинча шундай уриниш, факат оз микдорда конни сийдиксиз окишига олиб келади. Сийдик чикариш каналининг ёрилишида коннинг окиб чикмаслиги, йиртилган каналда тукималарнинг силжиши, ёки унинг утказувчанлигини бузилиши ёки кон окишнинг киска муддатда булиши натижасида келиб чикади.
Уретранинг ёрилишида сийдикнинг тухтаб колиши унинг интерстициал ёки параутетрал гематома билан босилиши ёки сийдик чикариш каналининг ичини коннинг ивигани билан тусилиши ва йиртилган уретранинг учларини силжиши ва айрилиб кетиши натижасида булиши мумкин. Баъзи вактларда сийдикнинг тухташи дархол шикастланишдан кейин бошка холларда кечрок ривожланиб, бир неча соат ёки кундан парауретрал тукималарда патологик узгаришлар аста-секин купайиб, уретранинг босилиши натижасида пайдо булади. Сийишнинг тухташи тула ва кисман булиши мумкин. Охирида бемор сийиш вактида кийналади, сийдик булиниб-булиниб ингичка булиб окади. Баъзи вактларда сийдикнинг тухташи вакти-вакти билан булиб, сийишга уриниш сийдикнинг чикиши билан тугалланади.Уретранинг девори кисман ерилганда баъзан уретранинг сийишга уринган пайтда бирданига уретра ва ораликда пайдо булиши туфайли бемор сийишни рефлектор равишда тухтатади.
Сийдик чикариш каналининг девори тулик ерилганда парауретрал тукималарга кон куйилиб ораликда гематома пайдо булади. Уретранинг марказий кисмидан сийиш вактида сийдикни гематомага куйилиши , урогематомага айлантиради , унинг механик йул билан босиши хамда сийдикнинг таъсири тукималарни бузишга имкон яратади. Инфекцияни кушилиши флегмона ва уросепсисга олиб келади. Уретранинг шикастланиши шундай асоратларга олиб келса натижаси яхши булмайди.
Сийдик чикариш каналининг олдинги булими шикастланганида , гематома мояк ва ков сохаларида булади.
Терининг кизариши , инфильтрат устида кукимтир-тук кизил догни булиши , тукималарни анча шишиб кетиши пайпаслаганда флюктуация ва кескин огриклар ,беморнинг умумий ахволининг огир булиши «сийдик» флегмона ва сепсиснинг ривожланганлиининг гувохи булади. Бундай асоратлар шикастланишдан 18-24 соат утгандан кейин ривожланади.
Ташхис. Куп холларда сийдик чикариш каналининг шикастланишларини аниклашда кийинчиликлар булмайди. Шикастланиш холатининг хусусияти, сийдик чикариш каналидан коннинг окиши , сийдикни тухтаб колиши, ковукнинг чузилиши ва ораликдаги гематома тугри ташхис куийшга имкон беради. Тугри ичакни бармок билан текширганда, простата бези сохасида хамирга ухшаш коварикни топилиши ва уни бармок билан босганда , ташки сийдик чикариш тешигидан конни чикиши сийдик чикариш каналининг орка булимида шикастланишнинг борлиги аниклашга имкон беради. Бу масалани ечишда сийдик чикариш каналига катетерни юбориш максадга муоифик булмайди. Бу эса шикастланган жойга зарба бериш ва инфекция киришига сабаб булиши умкин, ундан ташкари катетеризация оркали факат шикастланган жойни аниклаш мумкин, лекин унинг даражасини аниклаб булмайди. Ретроград уретротграфия рентгентконтраст моддани уретра атрофидаги тукималарга утишини аниклаб, сийдик чикариш каналининг шикастланган даражасини , унинг жойлашган урнини тугри аниклашга ва унинг ковукнинг корин пардасидан ташкари шикастланишидан ажратишга имкон берадиган бирдан-бир усул булиб хисобланади. (70-расм.)
Куйилишнинг катта кичиклиги унинг даражасини кенглигини ва шикастланишнинг турган жойини аниклашга имкон беради.
70-расм. Уретрограмма. Сийдик чикариш каналининг ёрилиши.
Рентгенконтраст моддани сийдик чикариш каналидан уретро атрофидаги тукималарга куйилиши.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish