Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


СИЙДИК ТАНОСИЛ АЪЗОЛАРИНИНГ АКТИНОМИКОЗИ



Download 3,53 Mb.
bet151/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

СИЙДИК ТАНОСИЛ АЪЗОЛАРИНИНГ АКТИНОМИКОЗИ.
Актиномикоз – одма ва хайвонларнинг сурункали инфекцион касаллиги булиб, у организмга тобланувчи (нурланувчи) замбуругни кириб колишидан келиб чикади. Бу тобланувчи замбургнинг танаси – актиномицета, шохланиб кетган ингичка ип чигалларидан иборат булиб, хар хил узунлик ва калинликда булади. Инфекцияни асосий усимликлар ташиб юрадилар. Касаллик ташки мухитда эркин яшовчи актиномицетни, экзоген йул билан организмга кириб колишидан келиб чикади. Шундай булса хам зарарланиш эндоген йул билан боради, чунки огиз бушлигини ва ошкозон- йулини олган кузгатувчи замбуруглар, паразитлар холатига утиб колган булади.
Сийдик йулларини актиномикози кам учрайди. У корин бушлигини оркасидаги инфекцияни окибатида ривожланади. Йугон ичакни атрофидаги тукималарга бошланган жараён контакт ва лимфоген йул билан юкорига ёки пастга коринни оркасидаги тукималарга таркалади. Юкорига силжиб ва фасциал каватларни емириб, буйрак атрофидаги тукималарни камраб олади. Бунинг натижасида бутун буйрак тош каттиклагидаги дагал, каттик тукима холига айланиб колади. Бу тукималар буйрак ва сийдик найчасини кин сингари ураб олади. Тукималардаги бундай узгаришларга карамай жараён буйракни узига кам таркалади.
Буйракнинг бирламчи актиномикози кам учрайди, одатда у биронта яширин кечаётган купинча упкадаги жарохатдан, кон томирлар оркали таркалиш натижасида содир булади. Буйрак тукималарини зарарланиши анча чукур булади.
Одатда радикал операция-буйракни олиб ташлашлик ва яхшилаб антибиотиклар билан даволашлик яхши натижа беради.
Ковукнинг бирламчи жарохатланиши эса ундн хам кам учрайди. Одатда у ковукка ёт жисмларни тушиб колишидан ва айникса ковук атрофидаги тукималардан жараённи таркалиши туфайли вужудга келади.
Цистоскопия килинганда шилиниб колган ёки йиринг йигилиб колган жойларни буртиб турганини куриш мумкин. бу буртмалар ёрилганда, сийдикда актиномицетларни топиш мумкин.
Эркаклар таносил аъзоларини актиномикози экзоген йул билан таркалади ва жуда кам учрайди. Ташхиси кийин ва одатда жуда кечикиб куйилади. Куп сонли окмаларни каттик ва буртган ишикларни борлиги окма натижаларида захм ва силни йуклигига эришилган ошинчли натижа, актиномицет антигенни тери ичига юборилганда олинган манфий натижа, Борде-Жангу комплементини кушилиш реакциясини манфий натижаси бунга далил була олади.
Таносил аъзоларининг ноаник этиологияли яллигланиш жараёнларида актиномикозни бор мавжуд булишлигини хар вакт хисобга олиш керак.
Актиномикозни даволашда антибиотиклар етакчи уринни эгаллайди; пеницилин, стрептомицин одатдаги микдорда ва хлортетроциклин гидрохлорид ( ауреомицин) 0,1-0,2г дан кунига 4-6 махал ичилади. Актинолизат билан утказилган иммунотерапия, спецефик иммуон таналарининг тупланишига ёрдам беради ва даволаниш натижасини яхшилайди. Актиномицетнинг сил микобактерияси билан биологик якинлиги туфайли актиномикозни даволашда фтивазидни куллашлик керак булади. (бошида 1 граммдан, секин-аста микдори оширилиб борилади).
Оператив даволаш зарарланган тукималарни яхшилаб кесиб олиб ташлашликдан иборат. Зарарни актиномикозини даволашда рентген нури яхши ёрдам беради.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish