Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


Буйракнинг дермоид кистаси



Download 3,53 Mb.
bet53/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Буйракнинг дермоид кистаси – жуда кам учрайдиган аномлиядир. Дермоид кисталарда ёг, соч толлари, баъзида тишлар хам булиши мумкин. Дермоид кистанинг ташхиси жуда кийин. Умумий урографияда тишлар ва суяклар куриниши мумкин, экскретор урография эса косача-буйрак жомини аниклашга имкон беради.
Одатда дермоид кистани буйракнинг усма ёки кистасини операция килаётган вактида аникланади. Етарли даражада буйрак паренхимасининг иш фаолияти булса, давоси факат кесиб олиб ташланиш билан кифояланади.
Коваксимон буйрак - пирамидаларида куп майда кисталарнинг борлиги билан характерланади. Касалликнинг асосий белгиларидан: гематурия, бел сохасида огрик ва пиурия булади. Ташхис рентгенологик текширишларнинг маълумотларига асосланган булади. Умумий рентгенограммаларда буйракнинг медуляр моддасининг проекциясида майда петрификатлар куланкаси аникланади.
Экскретор урограммаларда мия моддасининг тирсаклар сохасида майда бир гурух бушликлар куриниб, унинг тасвири худди ювгичнинг тешикларига ухшайди. Коваксимон буйраги бор беморларининг касаллиги огирлашмаса, даволашнинг зарурати булмайди. Тотал гематурия булса, гемостатик чоралар курилади, агар пиелонефрит кушилса, антибактериал терапия утказилади. Агар окаётган кон ёки уткир йирингли пиелонефритнинг ривожланишида консерватив даволаш усули натижа бермаса, нефректомия килишга курсатма булади.
Мегакалиоз (полимегакаликс) медуляр дисплазиянинг натижаси булиб, уни буйрак ичи гидронефрози ёки туберкулёз деб нотугри фикрлаб операция киладилар.
Метакалиозда буйрак иш фаолияти бузилмай , гидронефрозда эса купинча пасайган булади. Мегакалиозда мия катлами узгармаган булиб, медулляри эса юпкалашган булади.
Экскретор урографияга асосланиб, мегакалиоз ташхиси куйилади. Бу табиий куринишдан узгача булиш махсус даволашни талаб килмай, факат мегакалиоз кандайдир касалликка учраган вактдагина даволаш зарур булади.


БУЙРАК ЖОМИ ВА СИЙДИК ЙУЛЛАРИНИНГ ТАБИИЙ КУРИНИШДАН УЗГАЧА БУЛИШИ.
Сонининг табиий куринишдан узгача булиши.
Буйрак жоми ва сийдик йулларининг аплазияси буйрак аплазиясининг асосий элементларидан булиб хисобланади. Бундай холларда цистоскопия вактида сийдик ковук учбурчагининг йуклиги ёки унинг ярмини гипоплазиясини куриш мумкин. Жуда кам холларда сийдик йулининг бир томони берк булиб катта кистанинг пайдо булишига сабаб булиб, у корин бушлигида усма борлигига шубха тугдиради.
Буйрак жоми сийдик йулларининг аномалиялари энг куп булиб, баъзида кушалок буйрак билан бирга учрайди. У иккита сийдик йули нефроген бластема новдаларидан, бир вактда иккита сийдик йулининг усиши ёки ягона сийдик йули новдасининг булиниши туфайли пайдо булади. Бунинг натижасида кушалок буйракнинг сийдик йулларининг иккала тешиги ковукда очилиб, яъни сийдик йули тула иккита (ureter duplex) ёки сийдик йули булиниб (ureter fisus) , чанок булимида танаси кушилиб, ковукда битта тешик билан очилади, уларнинг юкори кисми иккига булиниб, иккита буйрак жоми билан кушилади. (50-расм).Сийдик йули тешигининг эктопияси булмаган холларда, кушалок сийдик йуллари буйрак жомидан чикиб, тугри ковукка караб йуналади. Лекин Вейгерт-Мейер конунига асосан сийдик йуллари ковукка етмасдан бир-бири билан кесишади. Шу сабабли сийдик йулларининг тешиги ковукда, юкори буйрак жомидан келаётгани, сийдик йули тешигининг пастида, пастки буйрак жомидан келаётгани эса унинг юкорисида жойлашган булади. Табиий куринишдан узгача булишнинг ташхисини экскретор урография, хромоцистоскопия, ретроград урографиялар натижаларига асосланиб куйилади.
Буйрак жоми ва сийдик йулининг учта булиши жуда кам учрайдиган аномалия булиб, у хам худди шундай текширишлар ёрдамида аникланади.
50-расм. Унг сийдик йулининг кушалок булишидаги экскретор урограммалари.
А-сийдик йулининг тула кушалок булиши;
Б-сийдик йулининг булиниши.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish